Dojče telekom svuda oko nas

Država je u poslednjih sedam godina dva puta bezuspešno pokušala da proda kompaniju „Telekom Srbija”. Prvi put za vreme vlade premijera Mirka Cvetkovića – 2011. godine, a drugi put za vreme vlade premijera Aleksandra Vučića – 2015. godine.

Oba puta tenderi su propadali jer država nije bila zadovoljna ponuđenom cenom. I oba puta kao glavni potencijalni kupac u javnosti je bio viđen „Dojče telekom”.

Zbog toga su negodovala oba premijera: i Cvetković i Vučić. Činjenica je, međutim, da ova nemačka telekomunikaciona kompanija nikada nije dostavila ponudu za preuzimanje „Telekoma”.

– Kada je pokrenut postupak prodaje „Telekoma”, glavna priča bila je kako je čitava stvar nameštena za „Dojče telekom”. Ta priča je punila naslovne strane novina, bio je čitav niz izjava stručnjaka, raznih opozicionih političara o tome kako je ta prodaja unapred određena – rekao je Cvetković u aprilu 2011. godine ističući kako su takve izjave bile štetne po državu.

Gotovo identično je na tu temu u decembru 2015. godine govorio i predsednik vlade Aleksandar Vučić.

Oni koji su kritikovali prodaju „Telekoma” i govorili da je sve namešteno za „Dojče telekom”, prema njegovoj oceni, radili su protiv interesa svoje države.

Sasvim je sigurno da ove godine neće biti prodaje kompanije „Telekom Srbija”. Budžetom nisu planirani prihodi po tom osnovu, a kako nezvanično može da se čuje, ne računa se više ni na prodaju manjinskog paketa akcija, koju je premijer najavio nakon što je prethodni tender propao u decembru 2015. godine.

To, međutim, ne znači da će u regionu prestati da se govori o poslovnim pretenzijama „Dojče telekoma”. Naročito sada kad je ova nemačka kompanija preko „Hrvatskog telekoma” (HT) učvrstila svoje pozicije u Crnoj Gori. Pre nekoliko nedelja

HT je sa „Mađar telekomom” potpisao ugovor o kupovini 76,5 odsto udela u kompaniji „Crnogorski telekom”. Transakcija je vredna 123,5 miliona evra.

I hrvatski i mađarski telekom u vlasništvu su „Dojče telekoma”, tako da se praktično dogodila transakcija u okviru iste grupacije. „Telekom Srbija” na tržištu Crne Gore posluje preko „M:tela”. Upućeni u ovu problematiku kažu da nemački vlasnik nije bio zadovoljan kako je „Mađar telekom” vodio biznis u Crnoj Gori, gde je „Telekom Srbija” preko „M:tela” uzdrmao njihov tržišni udeo. Zbog toga je „Dojče telekom” mađarski menadžment zamenio hrvatskim.

Kada se pogleda regionalna mapa poslovanja „Dojče telekoma”, ova kompanija prisutna je svuda oko nas. U Hrvatskoj ova nemačka kompanija ima 51 odsto akcija u „Hrvatskom telekomu”. U Mađarskoj Nemci poseduju 59,3 odsto „Mađar telekoma”.  „Dojče telekom” u Albaniji ima 99,79 odsto „Telekoma Albanije“. Nemci su u ovoj zemlji prisutni preko grčkog OTE-a, koji je takođe u njihovom vlasništvu. „Dojče telekom” u OTE-u ima vlasnički udeo od 40 odsto.

I tu se spisak regionalnih investicionih tačaka ove nemačke firme ne završava. Kompanija posluje i u Makedoniji, gde ima i 51 odsto vlasništva u „Makedonskom telekomu”.

A kad se pogleda karta Evrope, Nemci su prisutni u gotovo svim važnim telekomunikacionim centrima. „Dojče telekom” ima svoje poslove i u Velikoj Britaniji, Italiji, Švajcarskoj, Švedskoj, Španiji, Slovačkoj, Rusiji, Ukrajini, Rumuniji, Poljskoj, Norveškoj, Finskoj, Češkoj. Prisutan je i u Bugarskoj, Austriji i Belgiji.

Takođe, kada je tokom 2015. godine „Telekom Slovenije” nuđen na prodaju, kao jedan od zainteresovanih kandidata takođe se spominjao „Dojče telekom”. Ova prodaja, međutim, neuspešno se završila.

Sve to ne znači da su Nemci odustali od planova za širenje na Balkanu. „Dojče telekom” trenutno prikuplja i svež kapital. I to tako što je emitovao obveznice u vrednosti od 3,5 milijardi evra, sa različitim rokovima dospeća, koji idu i do 10 godina.

U svom zvaničnom saopštenju navode da im je novac neophodan za širenje na američko tržište.

„Emisija obveznica dolazi nakon odluke uprave kompanije da pruži dalju podršku američkom ogranku, T-Mobile US, u upravljanju dugom”, navedeno je u saopštenju.

To što je „Dojče telekom” svuda oko nas za Zlatka Stefanovića, profesora na Univerzitetu „Union”, samo je znak da firma dobro radi svoj posao.

– To bi bilo isto kao da pitate zašto se „koka-kola” prodaje svuda u svetu. Sve dok na tržištu jedne zemlje ima konkurencije, nema mesta za priču o dominaciji. Zloupotreba dominantnog položaja je pitanje za antimonopolska tela. To što „Dojče telekom” posluje svuda u regionu je pozitivna i dobra stvar – smatra Stefanović.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je geostrateški posmatrano, dunavska regija oduvek bila interesna sfera pre svega Nemačke, ali i Austrije.

– Oni odvajkada imaju ideju da ovladaju ovim prostorom, a sada se teritorije ne osvajaju ratovima, već ekonomijom.

Tako se obezbeđuje uticaj. U konkretnom slučaju reč je o grani koja je najprofitabilnija, a to su telekomunikacije. Veliki svetski igrači zainteresovani su za sve telekome sveta, a ne samo za srpski „Telekom”. Zato što to donosi novac – kaže Savić.

Naš sagovornik smatra da Vlada Srbije iz svega toga treba da izvuče pouku i ozbiljan zaključak. Da razume da je to jedna od grana budućnosti, dodaje.

– „Telekom Srbija“ je profitabilan i uz ovakvo grubo mešanje države i čak pod ovakvom upravom. Toj kompaniji je zaista neophodna profesionalna uprava. Država treba da bude vlasnik, ali mora da shvati da ne sme da se meša u upravljanje tom kompanijom. Taj posao moraju da rade profesionalci – smatra Savić.

Kazne za Dojče telekom

Evropska komisija pokrenula je u maju 2016. godine istragu zbog namere nemačkog regulatora za telekomunikacijski sektor da omogući „Dojče telekomu” da unapredi svoju mrežu.

Svojevremeno, „Dojče telekom” je bio kažnjen zbog zloupotrebe dominantnog položaja na nemačkom telekomunikacionom tržištu. Evropska komisija je zbog toga ovoj kompaniji odredila novčanu kaznu u iznosu od 12,6 miliona evra, koju je sud kasnije i potvrdio.

Evropska komisija pisala je 2009. godine nemačkom regulatoru za telekomunikacijski sektor pozivajući ga da osigura bolje uslove za konkurenciju na tržištu usluga fiksne telefonije.

Takođe, Ministarstvo pravde SAD obavezalo je „Dojče telekom” i njihovu mađarsku filijalu da plate novčanu kaznu od 95 miliona dolara u sklopu nagodbe o sudskoj tužbi u kojoj se tvrdilo da su nemački biznismeni potkupili zvaničnike u Makedoniji kako bi dobili prednost u poslovanju.