Nameštaj za večnost

Braći Branimiru i Bratimiru Nedeljkoviću, iz beogradskog naselja Kumodraž, niko od predaka nije bio kovač. Ono što ih je privuklo tom starom zanatu bio je strani katalog s ilustracijama i uputstvom za izradu nameštaja i drugih predmeta za kuću od kovanog gvožđa. I, mada su prošle samo tri godine kako im je to postala profesija, već su postali prekaljeni majstori, prepoznatljivi po prefinjenim, jednostavnim linijama koje objedinjuju dah starine i savremenog stila.

Nedeljkovići nisu morali da menjaju zanimanje. I kao bravari, za šta su školovani, mogli su da zarade za život. Međutim, privukla ih je umetnost ručne obrade metala.

– Kad bi radili mašinski, bilo bi nam mnogo lakše, ali tu nema lepote kao kod ručne izrade. Probali smo. Nije čar u tome da do tančina ponovite ono što je neko drugi zamislio, makar to bili i vrhunski italijanski dizajneri. I ne treba sve da bude idealno. Zadovoljstvo je kad nešto svojom rukom napravite. Kad iz radionice svaki predmet izađe kao unikat. Izazov je kada izmenite neki detalj onako kako vi želite, izmislite krivinu, da bi predmet koji izrađujete delovao još lepše – kažu braća, dodajući da su tek sad razradili posao i rasplamsali maštu.

Da bi sve to postigli, moraju sami da prave odgovarajući alat i poseban šablon za svaku šaru. Onda pripremaju gvozdene šipke i flahove, iskroje ih po meri, potpale „kovačku” vatru, pa dalje redom, sve kao nekad: greju, kuju, savijaju, vare. Braća su složna, nema zastoja. Jedan radi jedno, drugi drugo, a na kraju sastavljaju zajedno.

(/slika2)Gvožđe je tvrd, otporan materijal, nije lak za oblikovanje. Žuljeviti dlanovi to najbolje pokazuju. Ali, Nedeljkovići uživaju u onome što stvaraju i ne žale se, već s ponosom ističu šta su sve do sad postigli.

– Komadima nameštaja od kovanog gvožđa opremili smo mnoge prostore. Naši proizvodi već krase enterijere i bašte kafića, butike, dvorišta, terase i mnoge kuće, pa i našu. Najviše smo napravili stolica, a dosta su traženi i stolovi, francuski kreveti, police, lusteri, stalci za cveće, žardinjere, baklje, držači za novine, čiviluci...

Gvožđe je večan materijal. Zaštićen od rđe, može da izdrži i kišu, i mraz, i sunce. Zato ga je dovoljno prefarbati crnom mat bojom ili ga plastificirati. Doduše, stolica je lepa i kad je bela, ali po Banetovom i Bekijevom mišljenju, najlepša je kad je najpribližnija prirodnom tonu. Mnogi kažu da je gvožđe hladno, ali ako se oplemeni nekim drvenim detaljem dobija toplinu i onda nema onog ko ne bi poželeo da u svom domu ima bar jedan komad nameštaja od kovanog gvožđa.