Mesec Janusa

Vodili smo miroljubivu politiku, u neskladu sa srpskom tradicijom, ali je i tome srećom došao kraj. Naoružavamo se, a naši zvaničnici daju zapaljive izjave, pa „i opet će ako bude sreće”... Možda je rok umro, ali vojni rok oživljava. Dobro jutro, devedesete!

A i ti likovi iz devedesetih, gde se okreneš, tu su. U politici, kulturi, sportu... Premijer vuče ka EU, ali oni oko njega zapuše nos na tu reč. Premijer daje izjave koje Evropska unija očekuje od njega, a Nikolić i Dačić daju izjave koje Rusija očekuje od nas. Ovog januara kao da smo imali dve glave. Valjda je to zbog boga Janusa. Onaj patriotizam je opet u modi, ali niko ne da svoju glavu. Lično nisam toliki patriota, jer volim ovu zemlju.

Bliže se izbori, množe se kandidati za predsednika. Kao da je svaki šef mesne kancelarije odlučio da bude kalif umesto kalifa. A niko da pogleda nezvanične uslove konkursa: da izabranik bude visok kao kule na Savi, da tečno govori engleski, da barata ciframa kao mađioničar, da strelja očima novinare na konferencijama za medije, da vuče za rukav investitore i viče: Kumovi, izgore nam kesa... Jedan je takav, brajkoviću. Još od 2012. smo počeli da glasamo za one koji nam nisu mnogo simpatični, jer su nam oni pre njih postali mnogo antipatični.

Opet se u Srbiji puca kao nekad u Čikagu. Ministar policije triput dnevno objavljuje rat kriminalu, a kriminal mu sedi uz koleno. I to liči na devedesete.

Gubimo mlade, koji odlaze, već smo izgubili dobar deo plata i penzija, Novak gubi bodove, ali dobijamo sve nove i nove rijaliti programe. Tako je to, ko izgubi na mostu, dobije na ćupriji.

I da završim u folk repu:

Beogradsko tužilaštvo potopila Savamala/ Kompletnome idiotu dlaka s glave nije pala!