Prikrivanje istine o Kosovu

Povodom teksta Branka Raduna „Marketinški 'umereni patriota'”

Čitajući tekst „Marketinški 'umereni patriota'” (27. januara), pomislio sam prvo da sam greškom otvorio neki tabloid, jer se dugo u ovoj rubrici nije pojavio tekst tako niskog intelektualnog, moralnog i estetskog nivoa. Zbog čitalaca ,,Politike“, osećam dužnost da neke metode i navode iz teksta prokomentarišem.

Sam naslov ,,Marketinški 'umereni patriota'”, na početku mi je zapravo ulio nadu, jer sam pomislio da je autor konačno skupio hrabrost da raskrinka aktuelnog premijera i obznani da je ,,car go“. Pitah se naivno, na koga drugog bi takav naslov mogao da se odnosi?

Kad sam još pročitao u prvom pasusu da se autor posvetio razotkrivanju najveće ,,političke travestije“ od 2008. godine, poželeo sam da mu se izvinim što sam ga prethodno smatrao oportunistom bez dubinskog znanja i originalnih pogleda. Na koga li bi se ,,politička travestija“ mogla odnositi, bilo mi je u glavi, nego na vladajuću grupaciju, koja je preko noći sa evrofobije prešla na evrofanatizam, sa okupljanja gubitnika tranzicije na pretvaranje Srbije u zemlju jeftine, obespravljene i ponižene radne snage, a sa zaklinjanja da će vratiti kontrolu Srbije nad Kosovom prešla na direktno ukidanje svih institucija naše države na teritoriji KiM.

Avaj, autor se ipak odlučio, u duhu istinski hrabrih i nezavisnih intelektualaca, da zažmuri na sve ovo i oštricu svoje kritike usmeri ka antirežimskom kandidatu na predsedničkim izborima. Bar da je istakao utemeljene zamerke, pa da javnost ima makar neke koristi. Sasvim suprotno, izneo je niz besmislica. Želim da verujem i više bih voleo da se radi o čistom neznanju, nego o naručenom zadatku.

Autor zamera Jeremiću da je „izmestio pitanje Kosova” iz UN u EU, što je besmisleno. Naime, takvo izmeštanje bi bilo moguće samo izmenom rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, što se nikad nije desilo – upravo zbog aktivnog protivljenja ministra spoljnih poslova u tom vremenu. Autor verovatno misli na neobavezujuću rezoluciju Generalne skupštine UN, koja poziva na dijalog, uz posredovanje EU, gde se Jeremić čak zalagao za tvrđu verziju, što nije tajna. Jedan od ciljeva srpske politike bio je da onemogućimo unilateralne poteze i primoramo kosovske Albance da se vrate za pregovarački sto, što je ovim ostvareno. Gde u toj rezoluciji piše da se pitanje Kosova izmešta iz UN? Štaviše, nije li aktuelna vlast čak tvrdila da u tom formatu vodimo sa 5:0? Čak je tražila ubrzanje tih pregovora i njihovo dizanje na najviši politički nivo, kao i uključila lično visokog predstavnika EU. Neka autor sam oceni posledice tih poteza, ali neka ne krivi neke druge.

Autor takođe zamera bivšem ministru spoljnih poslova što je ,,prihvatio Euleks“. Još jedna besmislica, Unmik je potpisao sporazum direktno sa Euleksom, bez učešća Srbije i bez rezolucije Saveta bezbednosti. Jeremić se samo naknadno izborio da Euleks mora da bude statusno neutralan, što je ušlo u propratno saopštenje UN. Ironija sudbine je da je ova vlast pristala 2013. godine da se i Euleks i srpske institucije na severu KiM zamene direktno tzv. kosovskim organima. Kako je moguće da autoru ne smeta ova ključna činjenica? I šta je tu onda prava ,,politička travestija“?

U želji da pošto-poto baci ,,tepih bombu“ na metu svoga opanjkavanja, autor otkriva ozbiljne rupe u razumevanju sveta. Rezolucija srpskog parlamenta o Srebrenici, u kojoj se ne pominje reč genocid, nama nije napravila apsolutno nikakvu štetu, a sprečila je narativ tadašnje Amerike da su Srbi neprijatelji muslimana i da zato ceo islamski svet treba da prizna nezavisno Kosovo. Neka autor uporedi ovo s ponižavajućom slikom panela aktuelnog srpskog premijera sa Ćamilom Durakovićem, uz tapšanje po ramenu Bila Klintona, a u okviru kampanje njegove supruge za predsednika SAD.

Čega se zapravo autor teksta boji, ukoliko narod izabere bivšeg ministra spoljnih poslova za predsednika? Da će pravosudni i administrativni sistem na severu KiM biti integrisan u nezavisno Kosovo? Već je to omogućeno, pristankom ove garniture, 2013. godine. Da će Hašim Tači postati legitimni sagovornik i da će se razgovarati o normalizaciji odnosa? To se dešava od 2013. godine. Da će istinski lideri Srba sa Kosova biti hapšeni ili marginalizovani? To je već slučaj u protekle tri godine.

Da li se autor možda boji da će Kosovo potpisati sporazum o pridruživanju sa EU? Ako je tako, loša vest: potpisano 2015. godine. Niz se može nastavljati unedogled: na primer, dok je Jeremić bio ministar, Kosovo je došlo do članstva u Svetskoj stonoteniskoj federaciji, a pod aktuelnom vladom i uz njeno odobravanje do učešća na Olimpijskim igrama i međunarodnog pozivnog broja.

Sve što je časno i odgovorno rađeno do sredine 2012. godine, dolaskom ove ekipe bačeno je u vodu. Još gore, to je učinjeno da bi se umililo Zapadu, kako bi se stega nad običnim narodom učvrstila, bez međunarodne osude. Ko ne vidi ovo, ne zaslužuje da se smatra intelektualcem niti analitičarem.

Programski direktor CIRSD