Ponovo se osećamo kao ljudi

Presečenu plastičnu burad za kupanje zamenili su tuševima. Umesto na betonu punom šuta i smeća, sada spavaju na novim krevetima sa udobnim dušecima. Logorske vatre na kojima su spremali hranu više im nisu potrebne jer najzad jedu za stolovima – imaju i jedan kuvani obrok. Više se ne smrzavaju i posle duže vremena imaju priliku da spavaju u toplom.

Izbeglicama koje su prihvatile ponudu Vlade Republike Srbije i iz neuslovnih hangara u blizini Beogradske autobuske stanice prešle u novootvoreni prihvatni kamp u obrenovačkoj kasarni život se potpuno promenio za samo nekoliko dana.

Po dolasku u Obrenovac prošli su lekarske preglede, izlečeni su od telesnih vaši, okupali se i dobili čistu odeću. Posle nekoliko meseci sada se, kažu, ponovo osećaju kao ljudi. Dečaci od 12, 13 godina koji su dug put sa Bliskog istoka prešli bez pratnje odraslih i njihovi stariji sunarodnici konačno su na bezbednom.

Obrenovački centar je otvorenog tipa. Grupe mladića neprestano ulaze i izlaze kroz odškrinutu kapiju. Danju ne znaju šta će od dosade pa vreme prekraćuju šetnjom po okolini. Najveći broj izbeglica zabavlja se mobilnim telefonima, neki dremaju, a neki od vernika se mole.

Ekipa našeg lista koja je juče posetila migrante u ovom kampu stigla je u vreme ručka. Grupica momaka sedela je ispred zidanih objekata čekajući da prođe gužva da bi i oni uzeli svoj obrok. Vreme je za jelo, a red se pružio duž celog hodnika. Strpljivo, ali ne prestajući s razgovorom, izbeglice se lagano kreću ka priručnoj menzi.

Među onima koji su bili u koloni za kuvanu hranu stajao je i dvadesetčetvorogodišnji Modaser Afgan iz Avganistana.
– Nama je ovo kao hotel posle svega što smo prošli spavajući napolju. Mesecima sam se smrzavao u hangaru. Nisam ni znao da je u Beogradu ovako hladno. Sad mi je drago što sam pristao da dođem u kamp. Nisam imao poverenja u početku i plašio sam se da odavde neću moći nigde ga izađem. Ali nekolicina drugara je bila u „izvidnici”. Kada su ugledali ljude koji se nesmetano kreću, odlučili smo svi da krenemo – kaže ovaj momak.

Za njega je period proveden u hangarima u Beogradu ružna uspomena. U svojoj domovini sažaljevao je ljude koji spavaju pod mostovima i teško mu je palo kada je došao trenutak da i on počne da živi na sličan način – bez kreveta, grejanja i kupatila. Sada konačno ima redovan obrok i toplu postelju i na miru čeka šansu da krene dalje, u zapadnu Evropu. U stopu ga prati dvanaestogodišnji imenjak koji je za vreme boravka u našoj zemlji naučio da kaže „dobar dan” na srpskom. Tako je ekipu „Politike” pozdravilo još nekoliko mladića koji su bosi, ali sa kapama na glavi šetali hodnikom, od jedne do druge sobe, verovatno kujući planove za budućnost.

Abdula Šahida zatekli smo u krevetu na sprat. Naslonjen na jastuke proverava fejsbuk profil. Zabrinut je što u kampu još nije obezbeđen „vaj-faj” pa je morao da nabavi srpsku karticu da bi se čuo sa porodicom.

Želja će mu se, kažu nadležni, ispuniti već za koji dan. Izbeglice će dobiti i internet, ali i toplu vodu u kupatilima u okviru zgrada kako se ne bi više tuširali u specijalnim kontejnerima.

Najvažnije je, za sada, da nisu na hladnoći, u napuštenim halama.

– U kampu su 563 osobe i mahom su to mlađi muškarci. Nema nijedne žene jer njih nije bilo ni u hangarima na stanici. Napori su urodili plodom i izbeglice su sklonjene sa zime u ovaj urgentni prihvatni centar. Naše ekipe su non-stop na terenu. Informišu ljude o kampovima, dele im letke... – objašnjava Ivan Mišković iz Komesarijata za izbeglice. Hladnoća je migrantima izgleda dozlogrdila pa je posle organizovanog prevoza za oko 250 ljudi koji su prvi pristali da odu sa ulice u Obrenovac veliki broj njih samostalno zakucao na vrata centra. Prethodnih dana dolazili su ovde i u sopstvenoj režiji – autobusima, taksijem...