Kompleks „svetskih" Srba

U tranzicionoj Srbiji uspostavljeno je pravilo po kome je sve što dolazi iz inostranstva uvek bolje od domaćeg. To nije percepcija koja se odnosi samo na investitore i kapital, već je u vezi i sa samim Srbima.

Tako su Srbi koji žive i rade u inostranstvu po definiciji i automatizmu pametniji i sposobniji od „domaćih“ Srba. Srbi koji su studirali bilo gde u inostranstvu uvek su bolji od domaćih diplomaca. Ako pri tome imaju i diplomu kakvog reputabilnog univerziteta, mogu lako biti proglašeni i za genija, prvog do Tesle.

I među Srbima iz Srbije ima razlike. Najbolji, najpametniji i nekako „najsvetskiji“ su oni koji svoje prihode, ili bar deo prihoda zarađuju kod inostranih sponzora i koji su deo kakve međunarodne ekonomske, interesne ili lobističke asocijacije.

Taj inostrani pečat je u Srbiji garancija kvaliteta. Otuda ne čudi da je neproporcionalno veliki broj državnih funkcija pripao upravo kadrovima koji imaju neki od pomenutih „inostranih sertifikata“.

Ako se ostavi po strani eksperiment sa američkim biznismenom Milanom Panićem s početka devedesetih godina prošlog veka, tek su oktobarske promene iz 2000. širom otvorile vrata za Srbe sa inostranim sertifikatom. Kadrovska selekcija od tada počiva na diskretnim sugestijama stranaca ili na preporukama tipa – imam drugara napolju i on je super, mame mi. Ovo nije karikiranje, već je ilustracija funkcionisanja tranzicione kadrovske politike u Srbiji.

Nekoliko razloga je doprinelo ovakvom stanju. Prvo, tu je kompleks inferiornosti koji je duboko usađen u srpsko biće po kome uvek više vredi ono što dolazi spolja. Drugo, kada su nadobudni i neiskusni tranzicioni reformatori razgrađivali državu oni su poverovali da će im sertifikovani Srbi u saradnji sa inostranim savetnicima preko noći napraviti novu, bolju državu. Treće, i stranci su ih uveravali da se nova država upravo tako pravi i da su pitanja bezbednosti prevaziđena budući da smo od danas svi „naši“. Četvrto i najvažnije – sve i da stvari krenu po zlu, reformatori neće trpeti posledice neuspeha, niti će ikada za njih odgovarati. Taj princip neodgovornosti je ugrađen u temelje tranzicione demokratije.

Sertifikovani spasioci tako dolaze i odlaze, dok Srbija nastavlja da tone. Nebitno je da li je taj svet dobronameran ali nesposoban, da li radi samo u sopstvenom interesu ili radi i u interesu neke treće, zainteresovane strane. Nebitno je i da li spasioci žive u Srbiji ili će samo doći i proći kroz Srbiju. Važan je rezultat, a on je porazan.

U ozbiljnim državama politički kadrovi moraju dokazivati svoj integritet i upravljački kvalitet pred domaćom javnošću i moraju proći rigorozne bezbednosne provere. Čini se da se u Srbiji takav pristup smatra paranoičnim i demodiranim reliktom totalitarne prošlosti.

Da bi Srbija počela da liči na ozbiljnu državu, bar kada je kadrovska politika u pitanju, ne bi bilo zgoreg uvesti nekoliko važnih bezbednosnih pravila. Na primer, niko ko ima više od jednog državljanstva ne može biti na državnoj funkciji niti može imati pristup poverljivim informacijama. Bilo bi logično da samo građani koji u Srbiji kontinuirano žive mogu biti birani na državne funkcije. Bilo bi logično da neko ko je bio finansiran novcem nadnacionalnih ekonomskih ili političkih institucija ili je njihov član, ne može biti u strukturama vlasti.

Ovaj radikalni pristup bi možda bio nepravedan i uvredljiv za mnoge od sposobnih i časnih Srba koji su patriotski opredeljeni i imaju političke ambicije. Ovakav predlog bi ih na neki način svrstao u građane drugog reda koji su sumnjivi po sebi. Iskustvo uči i da nema nikakve garancije da su Srbi „bez sertifikata“ odaniji Srbiji od onih koje ovakav predlog diskvalifikuje.

Koliko se god mana može naći ovako restriktivnoj i opreznoj kadrovskoj politici, ona ne reflektuje paranoju. Reč je o odgovornom pristupu i poštovanju pravila po kojima funkcionišu uređene države sa dugom demokratskom tradicijom. U takvim državama bi tekst poput ovoga bio sasvim izlišan, jer sve što se ovde predlaže, tamo se podrazumeva.

Uzgred, vaš kolumnista je čovek sa dvojnim državljanstvom koji već četvrt veka živi van Srbije.

Poslovni konsultant
www.nkatic.wordpress.com