Saudijci u Srbiji? Ne računajte na mene

Prema pisanju štampe, veoma su velike šanse da Saudijska Arabija finansira jedan zajednički infrastrukturni projekat Srbije i Bosne i Hercegovine. Ne znam kakav bi to bio projekat za koji bi Saudijci imali interes u Srbiji. Možda jedna ogromna džamija na Velikom ratnom ostrvu, ili pridruživanje Emiraćanima u projektu „Beograd na vodi”. Naš ministar trgovine, turizma i telekomunikacija gospodin Rasim Ljajić izjavio je da je „cilj Srbije da poveća broj investitora iz Saudijske Arabije”. „Takođe želimo i više turista iz Saudijske Arabije i u Rijadu ćemo vrlo brzo organizovati veliki sastanak sa najvećim turističkim agencijama i turoperatorima” – dodao je.

Želim, pored ostalog, ovim tekstom da obavestim ministra Ljajića da ja uopšte ne želim da vidim ni investitore, ni druge predstavnike Kraljevine Saudijske Arabije u Srbiji. Ne znam za druge građane Srbije u čije ime istupa gospodin Ljajić, ali za sebe sam siguran. Znači, ministar ne treba uopšte da računa na mene. Štaviše, protiviću se, koliko mogu, dolasku Saudijaca u Srbiju.

Kao što je poznato, Kraljevina Saudijska Arabija nema izbore ni političke partije. Kralj objedinjuje izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast i istovremeno je predsednik vlade. Članovi kraljevske porodice se povremeno konsultuju sa sveštenstvom, plemenskim vođama i predstavnicima velikih korporacija, o čemu ne izveštava saudijska štampa. Kraljevina Saudijska Arabija je jedna od malobrojnih zemalja u svetu koja nije prihvatila univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Kako navodi gospodin Lynn Maalouf, zamenik direktora za istraživanja iz bejrutske kancelarije organizacije Amnesty International, aktivisti za ljudska prava u Saudijskoj Arabiji nestaju, privode se na saslušanja, bivaju povrgnuti mučenjima ili naterani da odu u egzil. Nedavno je A­bd­ul­a­ziz al-Sh­ubaily osuđen na osam godina zatvora zbog rada u organizaciji za ljudska prava, „komunikacije sa strancima” i „obezbeđivanja informacija” organizaciji Amnesty International. Advokat za ljudska prava Essam Koshak dobio je poziv za saslušanje 8. januara 2017. godine u pet popodne u Meki. Od tada je zatvoren, bez prava na advokata. Istražuju se čak i njegovi stavovi i mišljenja izneti na društvenoj mreži Twitter. Istog datuma je pozvan na saslušanje i zatvoren Ahmed al-Mushaikhass, još jedan od saudijskih aktivista za ljudska prava. Njegov brat Yussuf al-Mushaikhass već je osuđen na smrt zbog učešća u protestima protiv vlasti 2016. godine. Može da bude pogubljen u bilo kom trenutku. Prema podacima organizacije Amnesty International u Saudijskoj Arabiji je od novembra 2013. godine izvršeno 350 pogubljenja. Od decembra prošle godine u zatvoru je i Issa al-Nukheifi koji je već odležao nekoliko godina u zatvoru zbog svoje borbe za ljudska prava. Prilika je i da spomenemo hrabre i moralne ljude koji se zovu Waleed Abu al-Khair, Abdulkareem al-Khoder, Abdulrahman al-Hamid, Issa al-Hamid i Abdulaziz al-Shubaily koji s nama dele opšte prihvaćene civilizacijske vrednosti, a koji su trenutno zatočenici monarhije mraka.

Žene u Saudijskoj Arabiji ne smeju da voze automobil, da se oblače kako žele i da se šminkaju, da samostalno otvore račun u banci, da imaju komunikaciju s muškarcem s kojim nisu u rodbinskim vezama, da idu na plivanje, da učestvuju u sportskim aktivnostima, ili da probaju garderobu prilikom kupovine na način kako je to uobičajeno u drugim zemljama sveta. Saudijska Arabija je najortodoksnija država segregacije po polu. Ubistvo, uvredu Boga i homoseksualnost Saudijci kažnjavaju smrtnom kaznom, dok je za preljubu predviđena smrtna kazna kamenovanjem. Za krađu je predviđeno odsecanje ruke. Saudijska Arabija je trenutno vojno angažovana u Jemenu. Procenjuje se da je pod saudijskim bombama, uz preko 6.000 ranjenih, do sada poginulo 3.500 civila. Saudijci su bez milosti bombardovali civilne objekte uključujući bolnice, škole i sisteme za napajanje električnom energijom. Budućnost će da osvetli ratne zločine počinjene u ovim napadima.

Posle posete ministra Ljajića Rijadu i njegovih sastanaka i dogovora sa gospodarima pustinjskog kraljevstva neminovno se nameće veliki broj pitanja. Da li ministar Ljajić i njegov nalogodavac žele da pred građanima Srbije prikriju istinu o tome ko je novi ekonomski partner Srbije? Da li je prihvatanje saradnje sa srednjovekovnom apsolutističkom monarhijom u kojoj se beskrupulozno gaze civilizacijska dostignuća i dostignuti nivo ljudskih prava modernog sveta opravdano za Srbiju, a sve u cilju podizanja čuvene srpske stope ekonomskog rasta? Da li Vlada Srbije šalje nedvosmislenu poruku mladima da je minoran ekonomski rast važniji od prava žena, manjina i političkih sloboda? U Bosni i Hercegovini je u Tarčinu već podignuto arapsko naselje zatvorenog tipa Osenik. Da li možda i Srbija treba da sledi ovaj primer? Da li u sklopu razvoja ,,dualnog obrazovanja” u Srbiji treba da razmislimo i o otvaranju smerova za ritualno klanje stoke? Da li je sve opravdano i sve dozvoljeno da bi stopa ekonomskog rasta Srbije porasla sa 2,8 na 2,9 o čemu će na nekoj od budućih konferencija za novinare da nas obavesti gospodin Vučić, predsednik Vlade Srbije? Šta o inicijativi ministra Ljajića misli njegov kolega iz Vlade ministar Vulin, u čijem Ministarstvu postoji Kancelarija za ljudska i manjinska prava? Da li postajemo ljudi kojima je važnija ekonomska efikasnost od ljudskosti? Javno proklamovano opredeljenje Vlade Srbije za Evropsku uniju ne sme da podrazumeva jačanje bilo kakvih veza sa Saudijskom Arabijom koja brutalno guši svaki pokušaj demokratizacije i uspostavljanja moralnih načela savremenog sveta.

Akademik