Smešno i opasno

Čitam juče, dont tač prekidač, oće struja kil. Opomena nema šta, stigla i na „Fejsbuk”, kao dokaz naših kiselih pošalica iz haustora višespratnih kuća za zajedničko stanovanje. Na račun onog što baš nije smešno a opasno je.

Između smešnog i opasnog nije iznenađujuće što ne pravimo razliku pa tako da nije otoplilo i sneg se sam povukao ne bi Dunav bio još dugo plovan a Urgentni centar pretrpan onima koji su se okliznuli. Kad Srbi budu čistili trotoare ispred svojih kuća imaće pravo da zameraju svetskim silama na zaverama. Ovako mogu samo da poture i drugi obraz za sledeću ćušku.

Više se bavimo Trampom nego nemaštinom. To što se broj sahrana udvostručio, služi nam za crni humor a ne za analizu.

Skupljamo besplatne koverte i pravimo zalihe istih iako ćemo tek i jedva da skupimo te fiskalne račune jer sve manje kupujemo. Sažaljevamo izbeglice gotovo kao i sami sebe. A zbog svoje tužne sudbine još nismo krenuli u bekstvo.

Ne umemo da zakažemo pregled kod lekara preko srpskog kol-centra a i ako se snađemo, oni tamo isto nisu vični. Upoređujemo Šilerovu i Savamalu kao da je o Kipu slobode i Gospi iz Čitluka reč. Gledamo TV kuhinje iako pola navedenih namirnica nikad nismo ni videli ni opipali. Niti ćemo spremati te recepte.

A šta je tek gospođica Mogerini obukla. To je bitnije od potpornog zida u sada podeljenoj a nekad dičnoj Titovoj Mitrovici. Srećom, brzo zaboravljamo pa se i ne trudimo da se setimo gde beše Titov Veles, Titov Vrbas, Titovo Užice, Titova Korenica, sam bog zna. Seća li se neko gde je bilo Kardeljevo i Rankovićevo i kako se danas zovu ti gradovi.

U „Slagalici” oni pametni momci i devojke dobijaju šarenu knjigu za pobedu a u „Parovima” učesnici imaju dnevnicu kao da su Incko, onaj što ga odmila zovu šerif Bosne.

Za svakog izrešetanog, u izveštaju se odmah kaže da je odranije poznat policiji. A policiji bi trebalo da svi budemo poznati, to joj je svrha rada.

Smešno nam je kad Bogoljub pije konjak u pešačkoj zoni i kad prstima dodaje tulumbe građankama i svi se setimo zelene salate a niko zajma za preporod Srbije. Kad Marinko nokautira suparnika zbog parkinga pomislimo na onog pauka što nam je onda odneo automobil koji je malo skuplji od kazne.

Strujomere puštamo da čitaju priučeni koji bolje kucaju SMS nego što znaju isto to na spravi koja je gotovo identična kao i ajfon.

Smešno nam je kad za nekoga kažemo da spava kao zaklan i pije kao stoka. Dok to ne poredimo sa bebama i anđelima, nema nam napretka.

Hteli bismo da nam Vučić očita struju, popravi prekidač u haustoru, kupi avione i rakete, vrati penzije, vojni rok, izda fiskalne račune za burek a da mi sedimo i cokćemo kad se Nole muči s protivnikom i tvrdimo da bismo bolje i od prvog i od drugog. A ne znamo ni kako bi Vučić igrao tenis ni kako bi Novak vodio državu. Dont Tači Kosovo.

Znamo li da smešno mož da bidne opasno i obrnuto. Ili je to sve isto.