Šampion u bacanju diska i kladiva u 87. godini

Na pragu je desete decenije, a s međunarodnih atletskih takmičenja u poslednjih 13 godina doneo je desetak pehara i 41 medalju u svoj stan na Novom Beogradu. Uz to, drži i tri balkanska rekorda – u bacanju kugle (9,85 m) diska (22,47) i kladiva (25,30). Radomir Skoko, kršni i živahni Hercegovac, uskoro će proslaviti 87. rođendan. Poklon je, kaže, već dobio – u januaru ga je Savez atletskih veterana Srbije treći put zaredom proglasio za veteranskog sportistu godine.

Po odlasku u penziju, ovaj nekadašnji mašinbravar vratio se svojoj prvoj ljubavi, sportu, koji je morao da u mladosti napusti zbog operacije, porodice i posla.

Skoko je u konkurenciji veterana aktuelni svetski šampion u bacanju diska i vicešampion u bacanju kugle. Medalje, uglavnom zlatne, osvaja i kada baca kladivo.

 Atletikom je počeo da se bavi 1950. dok je bio na odsluženju vojnog roka u Portorožu. Pred kraj odsluženja, 1952. godine, postao je svearmijski vicešampion u bacanju kugle. Odmah je zapao za oko tadašnjem treneru Partizana, pa se pravo iz vojske preselio u smeštaj koji mu je privremeno dodeljen na stadionu u Humskoj 1. Iako se zbog zdravstvenih problema od „crno-belih” rastao posle samo šest godina, sa setom se seća tog perioda i neuporedivog osećaja sreće kad se popne na pobedničko postolje. Atletici se vratio posle gotovo pola veka, kad se 2003. godine učlanio u Atletski klub „Veteran” i krenuo da niže uspehe.

Dva puta je učestvovao na svetskim šamionatima za veterane i osvojio ukupno pet medalja. S Prvenstava Evrope doneo je bronzano odličje (Budimpešta, 2010, kugla), a lane je u Ankoni osvojio srebro u bacanju diska. Ima i dva srebra sa Olimpijade u Italiji 2011. Iza njega je i 13 Balkanijada, mnoštvo međunarodnih i domaćih takmičenja i pregršt pehara i medalja, od kojih su više od polovine zlatne.

– Na takmičenja po Evropi putujem autobusom, uglavnom sam. To mi i ne pada teško, jedino je problem što ne govorim nijedan strani jezik. Najgore iskustvo sam imao 2015. u Lionu, gde sam učestvovao na Svetskom prvenstvu. Do metroa sam stigao prema uputstvima vozača autobusa kojim sam stigao iz Srbije. Kad je voz stigao, ušao sam da ubacim kofer, ranac s dokumentima i novcem mi je ostao na peronu. Okrenuo sam se i video momka koji je dograbio moj ranac i dao se u beg.  Proderem se na srpskom: „Lopov, pomagajte!” Jedan dečko koji se tu zatekao pojurio je za kradljivcem. Istrčao sam na peron i gledao šta se dešava, a voz ide iz stanice, sa sve mojim koferom! U trenutku sam shvatio da sam ostao bez svih stvari, dokumenata i para, usred strane zemlje čiji jezik ne znam. Tako sam stajao desetak minuta, potpuno sluđen. A onda sam video kako mi onaj momak što pojurio za lopovom i donosi moj ranac. Ooo, kako sam ga izljubio, kao nikoga, nikad u životu... Ali to nije bio kraj. Posle izvesnog vremena, ide bračni par, osmehuju se i vuku – moj kofer. Bili su u kompoziciji metroa i videli šta se dogodilo, sišli na prvoj stanici i vratili se da me potraže. E, tek sam njih izljubio za medalju – seća se Skoko dramatičnog uvoda u Svetsko prvenstvo na kome je osvojio zlatno, srebrno i bronzano odličje.

Ništa manje dramatične nisu bile ni neizvesnosti pred svako prvenstvo, jer sam plaća da ide na takmičenja.

– Savez atletskih veterana Srbije mi obezbeđuje dres reprezentacije i prijavljuje me, ali moja porodica finansira sve ostalo i to tri, četiri puta godišnje. Strepim gde će biti naredno svetsko prvenstvo na kome bi tebalo da branim titulu. Ako bude van Evrope, teško da ću moći da platim kotizaciju, putovanje, smeštaj, hranu. Ako bi država bar malo da pomaže i veteranske reprezentativce možda bi nam se pridružila i velika imena atletike kao što je Dragutin Topić – ističe Skoko.

Dok čeka da pređe u rang atletskih veterana starijih od 90 godina, najstariji srpski šampion se redovno bavi gimnastikom koju zimi uglavnom radi u stanu, a čim sneg okopni na improvizovanom vežbalištu iza zgrade baca disk, kuglu i kladivo. Naravno, iz mesta, kao i na takmičenjima, primereno godinama. Kaže da bi bacao i pet metara duže, kada bi mogao da primenjuje klasičnu tehniku.

Mladima koji žele da u njegovim godinama budu čili, vedri i obaraju rekorde, Skoko savetuje da prigrle sport, izbegavaju svađe i rasprave i da se smeju kad god i gde god stignu.

– I neka čitaju „Politiku”, kao što ja svako jutro, uz kafu, radim, već 64 godine – napominje Skoko i rečenom dodaje još jedan savet koji se odnosi na mladiće – da pažljivo odaberu svoju životnu saputnicu. Jer, ne krije, za njegove sportske uspehe zaslužna je i supruga Vasilija iz čije su kuhinje „čarobna” jela spremljena po receptu njenih baka, koja mu krepe telo i vraćaju snagu.Dragana Jokić Stamenković