Od rođaka iz sveta 2,7 milijardi evra

Procenjuje se da je građanima Srbije u 2016. godini sa raznih strana sveta stiglo oko 2,7 milijardi evra. Reč je o takozvanim doznakama iz inostranstva, odnosno novcu koji su naši ljudi slali svojima u zemlji, kao i o penzijama i invalidninama koje su stizale na bankarske račune onih koji su se vratili u otadžbinu. U Narodnoj banci Srbije kažu da je za 11 prošlogodišnjih meseci po osnovu doznaka u zemlju stiglo 2,45 milijardi evra, što je za 6,4 manje u poređenu sa istim periodom prethodne godine. Kako je svakog decembra, uoči Nove godine i Božića, ta devizna infuzija od „dragih naših” veća nego ostalih meseci, Srbija je verovatno i lani od doznaka uknjižila 2,75 milijardi evra, što je godišnji prosek od 2010. naovamo.

Ako je tačan podatak da doznake iz inostranstva u Srbiju stižu na adrese oko 800.000 ljudi, u 2016. je svakom primaocu stiglo, u proseku, po oko 3.370 evra, ili između 370 i 410 evra po stanovniku, kažu u NBS.

U našoj centralnoj banci napominju da navedenu sumu doznaka čini registrovani deo – koji u zemlju stiže putem bankarskih računa i brzog prenosa novca – i neregistrovani deo koji se procenjuje na osnovu menjačkih poslova i kretanja devizne štednje stanovništva.

Za razliku od stranih direktnih investicija koje variraju, Srbija od doznaka svake godine ostvaruje relativno stabilan neto devizni priliv. Godišnje se kreće oko devet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je vrednosti svega stvorenog, dok su stranci, na primer, u 2016. uložili oko 1,9 milijardi evra, ili 5,4 odsto BDP.

Koliko Srbiji znači priliv deviza od njenih građana rasejanih po svetu i kako se on troši?

Odgovor na ova pitanja pružaju rezultati istraživanja dr Galjine Ognjanove i Marka Vladisavljevića, istraživača Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Nikoga ne treba ubeđivati da bi se u Srbiji mnogo teže živelo bez deviza koje više od pola veka redovno stižu od naših ljudi ,,na privremenom radu u inostranstvu’’. Taj novac služi kao neformalna socijalna pomoć, kažu autori. Marko Vladisavljević zaključuje da taj novac domaćinstva koja ga primaju štiti od većeg siromaštva, jer u proseku čini trećinu njihovih ukupnih prihoda.

– Članovi domaćinstava koja primaju doznake u razgovoru sa istraživačima najčešće su izjavljivali da većinu tog novca troše na osnovne potrebe – hranu, odeću, obuću i plaćanje računa – kaže Vladisavljević. – Stari ljudi u selima tim novcem plaćaju i lečenje. Bez razlike da li žive u gradovima ili selima, svi ističu da bi bez tih para njihov život bio mnogo teži. Ako bi ova domaćinstva ostala bez tih primanja, država bi morala da preuzme brigu o njihovoj socijalnoj zaštiti, zato što doznake ne bi mogli da zamene ličnom zaradom. Taj novac koji stiže iz inostranstva štiti mnoga domaćinstva od veće socijalne ranjivosti.

Ali, od doznaka se grade i održavaju kuće i stanovi, školuju se deca. Devizni penzioneri su velika podrška kako svojoj deci, tako i unucima. Ovakav obilan i stabilan priliv deviza blagotvorno deluje i na platni bilans zemlje. Da nije doznaka, tvrde upućeni, Srbija bi se proteklih decenija mnogo češće suočavala sa „baukom bankrota”. Dr Vladimir Grečić, jedan od najboljih poznavalaca naše migracije, ukazuje da je nedopustivo malo deviznih doznaka uloženo u produktivne investicije, koje donose dohodak i otvaraju nova radna mesta. U prvoj deceniji ovog veka dijaspora je direktno investirala 550 miliona dolara u srpsku ekonomiju i osnivanjem malih i srednjih preduzeća zaposlila oko 25.000 ljudi.

Prema rezultatima istraživanja Galjine Ognjanove, priliv doznaka iz inostranstva će rasti do kraja ove decenije, ali će se istovremeno povećavati i broj emigranata iz Srbije. Stručnjaci procenjuju da će povećanje migracije od 12 odsto doneti rast doznaka za petinu.

Zanimljivo je da primaoci doznaka ocenjuju da su posledice odlaska naše dece u inostranstvo loše – „zato što odlaze najobrazovaniji”, dok stručnjaci smatraju da će te posledici biti pozitivne. Struka veruje da će u narednih četiri-pet godina doznake uticati na porast zaposlenosti, a strah da jednog dana može da presuši priliv novca iz tuđine, podstaknuće decu „gastarbajtera” da manje sede po kafićima i da taj novac iskoriste da pokrenu neki posao.

Prema tabeli Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je na poslednjem – 140. mestu, po sposobnosti da zadrži obrazovane kadrove, što znači da je prva po „odlivu mozgova”.

Podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) kazuju da broj onih koji odlaze iz Srbije stalno raste i više je nego udvostručen od 2007. do 2014. godine, kada je iz zemlje otišlo rekordnih 58.000 ljudi.

Upućeni tvrde da ovaj negativan trend može da zaustavi samo ponovna industrijalizacija zemlje.