A čija je bomba
Успешна акција Сектора за ванредне ситуације (Фото Танјуг)
U nedeljno jutro uništavanje bombe u centru prestonice nije mnogo uznemirilo Beograđane, ali su zato eksplodirale društvene mreže. Kolike pripreme, a puklo ko jača petarda, nije ta od 500 kila, garant, bili su prvi komentari. Ali i ovakvi: Ode jedna od mnogih uspomena iz Nemačke. I ovakvi: Što je nisu vratili u Nemačku, a ne još da građani Srbije plaćaju njeno uništavanje?
Komentari su se ređali…
– Rečeno je da je američke proizvodnje. Ko je onda bombardovao Beograd?
– Po veličini – 500 kilograma, nema sumnje čija je. Američka! Nemci su 6. aprila bacali manje bombe, nisu imali tako velike avione koji bi mogli da nose ovolike ubitačne naprave. To će tek kasnije, 1944. godine, moći Amerikanci sa svojim mega avionima, po Titovoj želji i po građanima Beograda.
– Niste čuli ili ste zaboravili da je u decembru 2013. na Dorćolu iskopana nemačka bomba u svetu veoma retka, te veličine koja je u aprilu 1941. bačena na Beograd. Imali su Nemci i avione i bombe i znali su dobro šta gađaju, za razliku od Amerikanaca koje nije bilo briga. Pobili su 20.000 francuskih civila u Normandiji, ili 50.000 Filipinaca u Manili, dok su ih oslobađali!
– U vezi s bombom treba jasno reći da je ona tu od bombardovanja Beograda na Uskrs od strane anglo-američke vojske, navodno da bi uništili nemačke snage! Bomba jeste američka i to je činjenica…
– Čini se da je ovo zaostala nemačka avionska bomba iz šestoaprilskog bombardovanja Beograda, odnosno železničke stanice koju su bombarderi promašili i ispustili pored obale Save… Oni su koristili hemijske upaljače dok se na američkom oružju koristio mehanički trenutni upaljač!
– Poznato je i to da je serija Boingovih aviona nosila takve bombe od 500 kilograma. Tačnije Boing B-17 (takozvana leteća tvrđava) napravljen 1936., četvoromotorac, nosio je takve bombe. Da podsetimo da je Boing B-29 bacio bombu na Hirošimu onog 6. avgusta 1945. Nemci su pred kraj rata imali one Junker 88 koji su mogli nositi bombu te težine. Niko nije izuzet od sumnje…
– Zašto kontrolisanoj eksploziji nisu prisustvovali nemački ili američki ambasadori. S obzirom na to da je Tito naručio bombardovanje nemačkih položaja u Srbiji, a odbio to isto u Hrvatskoj i Sloveniji, mogao je biti prisutan i Joška Broz u ime naručilaca posla…
Šalu na stranu, a čija je bomba?