Skeneri stižu, radiolozi odlaze

Dočekati red za pregled na skeneru ili magnetnoj rezonanci u Srbiji konačno nije više „nemoguće misija”, barem u najvećim kliničkim centrima. Hitni pacijenti se na ova snimanja upućuju odmah, primljeni na bolničko lečenje budu snimljeni u roku od 48 sati, a svima kojima je skener neophodan pregled se zakazuje u roku od 30 dana. Ovo za „Politiku” tvrdi prof. dr Dragan Mašulović, direktor Centra za radio-terapiju i magnetnu rezonancu KCS u Beogradu i donedavno koordinator za oblast radiologije pri Ministarstvu zdravlja. On dodaje da više ne postoji lista čekanja, već samo lista zakazivanja pregleda.

U ovoj ustanovi, koja inače pruža 40 odsto svih usluga lečenja u Srbiji, u funkciji je svih sedam skenera i četiri magnetne rezonance. Sada imaju i najsavremeniji skener, koji je tako moćan da samo u jednom potezu (takozvanoj rotaciji) pravi veliki broj preseka srca, mozga, jetre i drugih organa i omogućava najprecizniju dijagnozu bolesti. Dr Mašulović navodi da je vreme pregleda na novom uređaju kraće, time je i zračenje manje, kao i doza kontrastnog sredstva. Zato je podesan za pregled najosetljivijih bolesnika, pre svega dece.

Nažalost, svi skeneri u Srbiji nisu tako moderni i moćni kao novopristigli u KCS. U Ministarstvu zdravlja objašnjavaju da u Srbiji „na stanju” ukupno ima 72 skenera i 30 magnetnih rezonanci. Međutim, mnogi od ovih aparata su van upotrebe zbog čestih kvarova, a neki su pravi muzejski primerci. U resornom ministarstvu zato najavljuju da je za valjevsku bolnicu novi skener već nabavljen, plaćen i samo što nije počeo da radi. Nova mašina planirana je i za Bolnicu „Sveti Sava” u Beogradu.

Pod najveći pritiskom je beogradski KCS, a dr Mašulović kaže da se svi pacijenti zbrinu uz veliko zalaganje zaposlenih: u Urgentnom centru u toku dežurstva na skeneru se snimi prosečno 150 pacijenata. – Kada sam na jednom radiološkom kursu u Dablinu predočio da dnevno u proseku u našoj ustanovi obavimo između 120 i 200 snimanja na skeneru, predsedavajući je rekao da bi voleo da to „čudo” vidi svojim očima. Ogroman broj pacijenata nam stiže iz regionalnih centara na lečenje i dijagnostikovanje, zaobilazeći bliže, manje centre, a da prethodno nisu prošli ni rendgen, ni ultrazvuk. Zato su naši kapaciteti na granici izdržljivosti. Lekari u Centru za magnetnu rezonancu na dva uređaja sada rade tri vikenda mesečno, a razmišljamo da i poslednju neradnu subotu i nedelju pretvorimo u radne dane – kaže ovaj radiolog.

Veliki problem je i masovan odliv radiologa iz državnog zdravstva u privatne klinike i dijagnostičke centre, a i bez toga ih je falilo. Dr Mašulović potvrđuje da je za dve godine iz ove službe u privatne klinike otišlo petoro, šestoro iskusnih i vrlo stručnih radiologa, među kojima je i nekoliko profesora Medicinskog fakulteta. Razlozi za „migraciju” su veća plata i manje dežurstava nego u državnom sektoru.

Dr Mašulović smatra da pacijenti kod kojih ne postoje indikacije za pregled na skeneru ili magnetnoj rezonanci nemaju potrebe da ovu uslugu plaćaju iz svog džepa. Ipak, utisak je da privatni dijagnostički centri ovde imaju isplativo tržište. Nijedan nije prestao sa radom, a niču i novi klinike i medicinski centri, iza kojih neretko stoji strani kapital.

Prof. dr Gradimir Dragutinović, vlasnik prvog dijagnostičkog centra za magnetnu rezonancu i zamenik predsednika Zdravstvenog saveta Srbije, procenjuje da u republici ima više od 30 skenera u privatnom vlasništvu.

– Privatnim klinikama je važno da imaju sopstvene skenere ili magnetnu rezonancu da bi zaokružili proces dijagnostikovanja svojih pacijenata, a ne da čekaju i „mešaju” se sa državnim zdravstvom – kaže dr Dragutinović.

On otkriva i kako opstaju privatni zdravstveni centri, koji isključivo rade preglede na skeneru: „žive” od pacijenta koji hoće da „provere” da li imaju upalu pluća, onih sa glavoboljama koji proveravaju zapaljenje sinusa, ili onih koji hoće da provere da li im je udarac u glavu izazvao povredu mozga. Posebna kategorija su osobe koje su opsednute strahom od smrti i svaku eventualnu boljku hoće da provere na skeneru. Inače, pregled na skeneru košta između 6.000 i 18.000 dinara, zavisno od broja preseka i upotrebe kontrasta.

Često pacijentima privatnih dijagnostičkih centara pregled plaća neka agencija za privatno zdravstveno osiguranje ili osiguravajuća kuća u slučaju neke saobraćajne nezgode, zaključuje dr Gradimir Dragutinović.