„Tramponomija" utiče i na Srbiju

Dok domaći ekonomski eksperti u najvećoj meri ponavljaju kako se promene u američkoj ekonomiji neće odraziti na nas, svetski mediji već su smislili novu kovanicu – „tramponomija”. To je sinonim za ekonomske poteze koje je za nešto malo više od 15 dana povukao novi američki predsednik Donald Tramp.

Nemački „Špigl” piše da je sa Trampom nastupila „nova era protekcionizma”. Navode i to da za slobodnu trgovinu i globalizaciju više nema mesta u novoj eri američkog populizma.

Čim se uselio u Ovalni kabinet Tramp je momentalno potpisao ukaz kojim počinje povlačenje SAD iz trgovinskog sporazuma o Transpacifičkom partnerstvu, koji u suštini predstavlja sporazum o bescarinskoj trgovini Amerike i 11 zemalja. Najavio je smanjenje poreza za srednju klasu i kompanije, zapretio proizvođačima automobila da će im uvesti porez od 35 odsto ukoliko nastave da, koristeći režim bescarinskog uvoza, Amerikancima prodaju vozila koja proizvode u Meksiku, na primer. „Ili platite porez na uvoz, ili proizvodite u Americi”, poručio im je Tramp.

Koliko god da je nepoznanica kako će na kraju izgledati kompletan paket ekonomskih mera, koje će novi američki predsednik povući, neki potezi, već sada je jasno, mogu imati posledice na našu ekonomiju.

I mali talas ekonomskih sila je dovoljan da se kod nas osete velike posledice, smatra Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

– Prvu posledicu smo već osetili preko tržišta valuta. Čim su krajem prošle godine objavljeni rezultati američkih izbora, dolar je ojačao za četiri odsto u odnosu na evro. Posle toga, tržište valuta je reagovalo vrlo nervozno, pa je na svaki pomen promene politike bilo dnevnih oscilacija. Dolar je zatim slabio u odnosu na evro, a najnižu vrednost dostigao je krajem januara – podseća Đukić i dodaje da je nervoza na tržištu dodatno pojačana slabljenjem kineskog juana i evra.

U Srbiji se posledica tih promena, bukvalno vide preko noći. Kada je naš javni dug (zbog jačanja dolara u odnosu na evro) u decembru uvećan za 180 miliona evra. Inače naš dolarski deo javnog duga iznosi 8,86 milijardi dolara, što čini trećinu ukupnih državnih dugovanja. Takođe, Srbija u dolarima plaća energente, koji su onda zbog kursnih razlika za nas skuplji.

– To znači da je tržište već unapred ukalkulisalo koje će mere nova američka administracija preduzeti i odreagovalo skokom dolara. Pri tome, mi smo već u ranijem periodu imali kontinuitet u rastu dolara u odnosu na evro. To je, pre svega, bila posledica različitih monetarnih politika koje vode Evropska centralna banka i američke Federalne rezerve – kaže Đukić i dodaje da Fed već duže vreme zateže, a ECB odavno popušta monetarne dizgine.

Uprkos dnevnim oscilacijama i poslednjem jačanju evra, na duži rok Đukić vidi nekoliko pritisaka koji mogu da utiču na jačanje dolara. Prvi je najava velikih javnih izdataka, uz partnerstvo sa privatnim sektorom.

– To znači da će rast američke privrede verovatno prevazići očekivanih 2,5 odsto, što za posledicu opet ima jačanje američke valute – kaže Đukić.

On dodaje da najnovija istraživanja pokazuju da u najvećoj meri nije tačna teza da jačanje dolara nije u interesu američke privrede, koja je pretežno

izvozna.

– Američki izvoz u većoj meri zavisi od inovacija i rasta produktivnosti, nego od kursa – tvrdi Đukić.

Drugi pritisak na jačanje dolara može da bude i to što su američke hartije atraktivne, jer investitorima, zbog rasta kamata donose i veće prihode.

Još jedna od mera koja može da izazove pritisak na kurs je nagoveštaj Feda da bi u martu ponovo mogao da podigne kamate. Đukić čak smatra da postoji mogućnost da Fed, zbog kretanja u svetskoj privredi, čak i odloži povećanje kamata.

– Ranije je Fed uglavnom vodio računa o tokovima u američkoj privredi. Sada sve više vodi računa o kretanjima u svetskoj privredi – ističe Đukić.

Na pitanje da li Amerika sada ulazi u novu etapu valutnog rata i kako treba čitati izjavu Petera Navara, predsednika Nacionalnog saveta za trgovinu SAD, koji je optužio Nemačku da je nizak kurs evra u najboljem interesu nemačke privrede, Đukić odgovara:

– Uvek sam tvrdio da je neprirodno da evrozonu čine zemlje sa različitom produktivnošću.

Namernim slabljenjem valuta zemlje pokušavaju da povećaju izvoz, i stimulišu privredni oporavak. Navarova izjava praktično znači da je, kad ECB namerno slabi evro, to u najboljem interesu nemačke privrede koja je izvozno orijentisana.

Samim tim velike ekonomije kradu rast jedni od drugih. Za to postoji i izraz „valutni rat” koji je početkom krize smislio bivši ministar finansija Brazila Gvido Mantega. Reč je o pojavi kada države, izvozni rivali, namerno obaraju vrednost svoje valute kako bi stimulisali izvoz i profitirali u spoljnoj trgovini. Sa druge strane, zemlje sa periferije Evrope, koje više troše nego što štede (poput Grčke ili Španije), nemaju mogućnost da preko kursa stimulišu svoje izvoznike, već se njihovi trgovinski deficiti povećavaju.