Cajt: EU ne sme prepustiti Balkan ni Rusima ni Amerikancima

U zapadnoj Evropi se ponovo ovih dana širi stara zebnja da bi druge svetske sile mogle da zaposednu prostor zapadnog Balkana koji EU smatra prirodnom interesnom sferom, iako se koleba da neke njegove delove i formalno prihvati u svoj klub. „Evropska unija mora konačno da shvati Balkan kao svoj prioritet i ne bi smela da ga prepusti Rusiji, SAD ili Turskoj”, upozorio je juče kolumnista nemačkog „Cajta” Ulrih Ladurner. Jeste, kaže on, da sve balkanske zemlje još nisu članice EU, ali ipak uznemireno apeluje na evropske lidere da shvate ozbiljnost situacije jer „to je deo Evrope i mora ostati deo Evrope” i to treba i jasno pokazati.

Već izvesno vreme zapadni analitičari upozoravaju da bi EU, koja se sve više urušava, konačan krah mogla da doživi baš na Balkanu. A potpuni debakl bi doživela ako bi na njeno mesto uskočila Rusija ili Turska.

Veliki deo odgovornost za eventualno prepuštanje ovog prostora drugima, kako kaže Ladurner, ide na dušu i Briselu.

„Za rešavanje problema na Balkanu potrebno je usredsrediti se na te probleme i potrebna je izdržljivost, upornost. A u tome EU nije uspela, jer se i sama bori za preživljavanje”, objašnjava on i zastupa tezu da Balkan ne sme biti prepušten Rusima, ali ni Amerikancima.

Zapad već dugo zastupa stav da Rusija zapravo ništa dobro ne donosi Balkanu.

Nedavno je šef britanske diplomatije Boris Džonson konstatovao da „kada se pogleda šta su Rusi uradili na zapadnom Balkanu, onda je jasno da mu ne žele dobro”.

Čini se kao da se strah Zapada od širenja ruskog uticaja dodatno pojačao posle pobede Donalda Trampa u Americi koji je jasno poručio da u Rusiji ne vidi tolikog neprijatelja kao prethodna administracija, da mu je Amerika na prvom mestu, a Evropi čak prorekao dalje komadanje.

Da li će se bitka za Balkan u narednim mesecima zaoštriti?

U trenutnom vakuumu kada američka administracija nije još potpuno „stala na noge“, a EU se pita kako dalje, uz neizvesnost koja je očekuje sa izborima u nekim od njenih najmoćnijih zemalja, ovaj region je izgleda opet poprište političkih vetrova i sa zapada i sa istoka.

Rusija i Turska su, kaže Igor Novaković iz Isak fonda, od 2008. zainteresovane za ovaj region shvativši da uz relativno male troškove mogu da projektuju svoje uticaje jer postoje veliki delovi stanovništva koje im je tradicionalno naklonjeno.

„S druge strane, EU iako je najveći donator i najveći investitor u ovom regionu, ima katastrofalno lošu strategiju sopstvene promocije i loše prikazuje sve ono što su građani od nje dobili. Uticaj Rusije i Turske je posebno ojačao od izbijanja konflikta u Ukrajini od 2014”, smatra Novaković.

Te godine „Fajnenšel tajms” je u svojoj analizi povezao dolazak nemačkog predsednika Joakima Gauka u Sloveniju sa strategijom Berlina u zaustavljanju sve izraženijeg ruskog uticaja u regionu.

„Rusija stiže u region i mi moramo da reagujemo”, glasilo je upozorenje Rodriha Kisvetera, člana Odbora za spoljnu politiku u Bundestagu.

Danas Novaković misli da Nemačka iz istorijskih razloga ne bi želela da se nameće kao neko ko će diktirati evropsku politiku prema Balkanu.

Bivši diplomata Simeon Pobulić smatra, pak, da ako bi došlo do promena u nemačkoj politici posle izbora u toj zemlji u septembru, da bi moglo da dođe i do promena prema Balkanu, mada ne drastičnih. „Nemačka se nalazi pred svojim velikim dilemama. Prvo, mora da reši kako će i dalje da ostane moćna, što je veliki problem. Merkelova i da ponovo pobedi, veliko je pitanje da li će moći da nastavi sa istom politikom”, mišljenja je Pobulić.

Ko god iz Evrope predvodio tu bitku za Balkan, nastojaće da minimalizuje ruski uticaj. Jedino što Evropu interesuje posebno u poslednje dve-tri godine od kada je počela ukrajinska kriza jeste, kako kaže Pobulić, šta bi ovde Rusi uradili. On ističe da iako je Evropa slabija nego pre 20 godina, ona ne može da napusti Balkan, jer postoje njeni ekonomski interesi.

„Ne samo da te veze želi Nemačka, već to želi i Italija i Austrija… Znači, ne može se interes EU isključivo posmatrati preko interesa Evropske komisije. Oni dakle ne mogu da nas napuste, ali ni da nas prepuste drugima. Ne verujem da će SAD posebno da bude zainteresovana za Balkan, biće za ovaj prostor zainteresovani podjednako kao za Italiju, Španiju”…

Novaković tvrdi da Rusija preko svojih investicija pokazuje da nije suštinski zainteresovana za Balkan.

„Zapadni Balkan je koristan za nju jer može uz male troškove da ga koristi za prebacivanje lopte u zapadno dvorište. U poslednje vreme postoji gomila apokaliptičnih napisa po kojima će sa promenom u Americi verovatno doći i do promene interesnih sfera u Evropi, da će se desiti veliki povratak Rusije u centralnu i istočnu Evropu pa i na Balkan. Sve ovo je prilično pod znakom pitanja. Rusija će sigurno iskoristiti sve šanse da destabilizuje EU”, ocenjuje Novaković.

Ukoliko bi se uticaj EU umanjio, Zoran Milivojević, diplomata u penziji, kaže da bi ceo prostor zapadnog Balkana dobio jednu drugu dimenziju. Rusija je ovde već prisutna, ali bi, kaže on, moglo da dođe do afirmacije njenog prisustva uz saglasnost sa Amerikom, kao rezultat njihovih novih bilateralnih odnosa.

Kada je reč o uticaju Turske na zapadni Balkan, naši sagovornici se uglavnom slažu da je on sve slabiji zbog problema koje ta zemlja ima u sopstvenom dvorištu.

Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku kaže da turski uticaj postoji, ali da je oslabio zbog velike unutrašnje krize s kojom se suočava Turska i problema koje ima na Bliskom istoku. Ona je svoj fokus već premestila na Siriju i na Irak i time će se baviti ubuduće. A na Balkanu ona je, podseća on, nekoliko poslednjih godina zastupala isključivo interese muslimanskih zajednica, što je, kaže, razumljivo.

Milivojević, međutim, smatra da bez obzira na to što Turska ima sopstvene probleme, da ni Tajip Erdogan ni turska strategija ne odustaju od onoga što je projektovao Ahmet Davutoglu, bez obzira na to što on nije u ovom trenutku politički aktivan.

„Njegova vizija strateške dubine ostaje u Turskoj kao jedno od strateških uporišta turske politike, i srednjoročne i dugoročne, i ona obuhvata i Balkan. Nama Balkancima to više i odgovara nego ekstremizam iz druge muslimanske zemlje. Turska ipak promoviše jedan sekularniji pristup u odnosu na druge islamske faktore, kao što su Saudijska Arabija, Iran”, zaključuje Milivojević.