Tranzicija, konstitucija i izbori

Nije vam lako ako živite u zemlji u kojoj vas sa svih strana uveravaju da ste u državi lenjivaca, lažljivaca, hulja i lopova. Od predsednika vlade do pretposlednjeg tramvajdžije (ili profesora univerziteta), neprestano slušate priče o prevarama, podvalama i otimačinama opozicije, vlasti, prethodne opozicije ili prethodne vlasti... Gotovo bez izuzetka svaki uspeh (osim sportskog) objašnjava se izdajom, krađom ili već nekakvom muljavinom, a svaki neuspeh se opravdava zaverom, klevetom ili marketinškom podvalom.

Verujem da vam nije lako da živite u zemlji u kojoj svoj patriotizam morate da dokazujete pljuvanjem po ustavu i priželjkivanjem njegove što skorije promene (što nikako nije slučaj u državama – metropolama). Ili da, kao donedavno, svoju posvećenost „progresu i reformama“ pokazujete okretanjem leđa i zviždanjem državnoj himni. Na iznenađenje mnogih, kod nas su promene „mentalnog sklopa“ u tom pravcu išle, do sada, relativno lako. Kao što i opravdavanje različitih oblika izdaje, sudeći po napisima u medijima, često nailazi na razumevanje javnosti.

Sposobnost da se, iznenada, „prevrne ćurak naopako“ postao je, ne bez razloga, obrazac političkog ponašanja. Možda zato mnogi ovdašnji glasači žive u potajnoj nadi da će, u odlučnom trenutku, premijer podvaliti svojim globalističkim komandantima i savetnicima (on je dokazao da to ume, zar ne?) i srpski brod hitro okrenuti prema Rusiji, koja, za razliku od evroatlantskih prijatelja, srpsku naciju (i državu) ne doživljava kao prepreku koju treba ukloniti s puta razvoja „slobodnog sveta“. Oslonjeni na tu nadu glasači će, verovatno u velikom broju, na predsedničkim izborima glasati za kandidata vladajuće partije, sasvim nezavisno od toga da li će MMF i Svetska banka biti zadovoljni niskim nivoom budžetskog deficita ili dovoljnim stepenom zaduženosti naše Republike.

Svedoci smo istorijskog sukoba globalističkog i imperijalističkog modela, a svaki preokret u tom procesu, kao što je pokazao Dragoljub Kojčić u „Politici” 6. februara („Konstitucija umesto tranzicije”), moguće je, jezikom agitpropa, prikazati kao konstituciju, ili novi početak, ali me je strah da proces tranzicije ka globalističkom modelu ne zavisi od rezultata bilo kojih izbora u Srbiji.

Univerzitet „Singidunum“