Čekajući da Vučić prelomi

Predsednički izbori moraju biti raspisani najkasnije 2. marta, tako kaže zakon, a sve ostalo je, u ovom trenutku, nepoznanica i predmet nagađanja – od toga kada će biti održani i ko će se boriti za fotelju na Andrićevom vencu, do toga hoćemo li istovremeno vanredno birati i poslanike. Sve pomenute nepoznanice zavise od odluke Aleksandra Vučića, premijera i lidera SNS-a, koji je još pre mesec dana najavio da će zajedno s Tomislavom Nikolićem, predsednikom Srbije, na Sretenje, 15. februara, objaviti šta je odlučeno.

Vučićeva izjava da do navedenog datuma neće govoriti ništa o tome ko će biti predsednički kandidat naprednjaka, čega se drži, podstakla je, utisak je, sve – od medija do koalicionih partnera i opozicionara – da se intenzivnije bave izborima. Mediji svakog dana „otkrivaju” šta je Vučić odlučio, pa je danas „definitivno prelomio – neće biti vanrednih parlamentarnih izbora”, a dan kasnije isti „Vučić ostavio mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora”.

„Prelamani” su i datumi za predsedničke izbore – prvo su bili 9. aprila, što je, kako su izjavljivali i Vučić i Nikolić, bilo vrlo verovatno, sve dok Stanislava Pak, savetnica za medije predsednika Nikolića, u vreme kad je Vučić bio u inostranstvu, nije izjavila da će biti 19. marta. Ovaj datum se zadržao nekoliko dana, da bi se ponovo vratili na 9. april, kao potpuno izvestan, pa je ponovo mogla da se zahukta priča o kandidatu SNS-a i Vučićevom vaganju da li da podrži Nikolića ili da se sam kandiduje.

Dok je Vučić takoreći svakog dana ponavljao da će odluku o kandidatu saopštiti kad bude doneta, glavne zvezde u medijima postali su neki funkcioneri njegove stranke i koalicionih partnera. Zorana Mihajlović je prva javno rekla da Vučić mora da bude kandidat, jer samo on može da pobedi u prvom krugu.

Pridružio joj se i Nebojša Stefanović, dok su ostali naprednjaci isticali da će svoj predlog izneti na stranačkim organima. Aleksandar Vulin, lider Pokreta socijalista, pridružio se pozivima Vučiću da se kandiduje, ali je kasnije „revidirao”, pa ostavio mogućnost da podrži i Tomislava Nikolića, ukoliko SNS odluči da ga kandiduje. Mihajlovićeva, međutim, ne posustaje – svakog dana kandiduje Vučića.

Vučićevi koalicioni partneri iz SPS-a i JS-a su složni – podržaće samo Vučića, a ako SNS kandiduje nekog drugog, onda će Ivica Dačić u predsedničku trku. Lider JS-a Dragan Marković Palma je i pripretio Dačiću: „Ako nećeš ti, kandidovaću se ja, koalicija SPS-JS mora da ima svog kandidata.” Marković ne mora da brine, Dačić je juče za RTS odlučno rekao: „Zajednički kandidat može da bude samo Vučić.”

Dačić je prokomentarisao i medijske spekulacije kako će Tomislav Nikolić da se kandiduje i ako ne bude imao podršku SNS-a, rekavši: „Jedva čekam da se Nikolić kandiduje bez podrške SNS-a i Vučića. U tom slučaju lično ću podržati Vučića i pobediće u prvom krugu.” Rasim Ljajić, lider SDPS-a, ne oglašava se mnogo ovim povodom, ali je i on ostavio mogućnost da se kandiduje. Milan Krkobabić, lider PUPS-a, stalno ponavlja da će podržati svakog kandidata koga predloži SNS. Juče se oglasio i Miloš Vučević, potpredsednik SNS-a, koji je za TV Pink rekao da će stranka odlučiti o kandidatu, ali da će on lično predložiti Vučića.

Taman su se svi opet zaneli u „kandidovanje”, a „Informer” otkriva, i to od izvora iz kabineta Maje Gojković, predsednice parlamenta, koja raspisuje predsedničke izbore, da će ona to učiniti 2. marta, a da će izbori biti 30. aprila. Tada bi, možda, mogli biti održani i vanredni parlamentarni izbori, jer je, piše ovaj list, Vučić ostavio tu mogućnost. Problem s 30. aprilom kao datumom održavanja predsedničkih izbora, međutim, leži u zakonu.

Zakon o izboru predsednika republike kaže da se izbori „raspisuju 90 dana pre isteka mandata predsednika republike, tako da se okončaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora”. Tomislav Nikolić položio je zakletvu 31. maja, a od tog datuma počeo je da mu teče petogodišnji mandat. Dakle, predsednički izbori moraju biti raspisani najkasnije 2. marta i održani (prvi i drugi krug) do 1. maja. Šta god tvrdili „pouzdani izvori” iz raznih kabineta, drugačije ne može biti. Srbija 1. maja mora imati izabranog predsednika, što znači da izbori nikako ne mogu biti zakazani za 30. april.