Solarni kontejneri dobijaju i vaj-faj

Branka Vasiljević

11. 02. 2017. 19:30

„Канта будућности“ на Теразијама има соларни пуњач, нагазну папучу и место за рекламу (Фото Д. Жарковић)

Posle Amsterdama, Njujorka, Berlina, Pariza... i Beograd je dobio jedan potpuno neobičan kontejner, na solarni pogon. A uskoro će dobiti i bežični internet kako bi u svakom momentu oni koji se zateknu u njegovoj blizini mogli da imaju vaj-faj vezu sa poznanicima na društvenim mrežama. Starijima to možda malo čudno zvuči – jer kakve veze ima korišćenje telefona i bacanje smeća, ali mlađe generacije tu ne vide baš ništa čudno. I kako jedna tinejdžerka u prolazu reče – „Pa ovo je centar graaada, to nam baš treba”.

Podzemni kontejneri naneli štetu gradu

Prvih 157 podzemnih kontejnera ugrađeno je 2010. godine u Bulevaru kralja Aleksandra posle njegove rekonstrukcije. „Čistoća” ih je kupila od firme iz Mladenovca, registrovane za delatnost hladnog vučenja žica. Ista firma, zajedno sa preduzećem „Blok”, bila je prvoplasirana i na tenderu koji je „Čistoća” raspisala u januaru 2011. godine. Šanse da neko drugi dobije taj posao bile su gotovo nikakve već i zbog toga što je uslov na tenderu bio da ponuđač dokaže da je u prethodne tri godine proizveo podzemne kontejnere vredne najmanje 25 miliona dinara. Iako su tendersku dokumentaciju otkupile 22 firme, posao su zajednički dobili „Blok” i „Blagojevica” – početnik u ovom poslu.
Policija je, kasnije, zbog sumnje da su kupovinom podzemnih kontejnera državu oštetili za oko 169 miliona dinara uhapsila pet osoba. Na teret uhapšenima stavljeno je to što je postupak nabavke podzemnih kontejnera pokrenut pre nego što je pribavljena saglasnost Upravnog odbora „Čistoće” i pre nego što je to telo odobrilo sredstva u iznosu od 716 miliona dinara bez PDV-a za taj posao.

Ovu novinu „Gradska čistoća” dobila je na probu pre dvadesetak dana. Dva kontejnera su već postavljena – jedan je na Terazijama, kraj autobuskog stajališta, a drugi na početku Knez Mihailove, u blizini taksi stanice.

Izgledom oni odudaraju od postojećih posuda za otpad. Mnogima liče na poštanske sandučiće, pa se u poslednjih nekoliko dana dešavalo da sugrađani u njih pokušavaju da ubace i pisma.

Veliki broj Beograđana ovu sivu „kutiju” uopšte i ne primećuje iako kraj nje prolazi svaki dan, ali ima i onih koji naslućuju koja joj je funkcija.

– Pretpostavljam da je ovo nešto na solarni pogon i da je predviđeno za reciklažu. Volela bih kada bi postojala neka tabla sa informacijama za šta služi – kaže devetnaestogodišnja Milica Stefanović.

Njena prijateljica Nevena Despotović ističe da bi bilo praktično da na kontejneru stoji uputstvo kako se koristi da bi olakšalo njegovu upotrebu.

– Dva „pametna” kontejnera za reciklažu i sitni otpad dobili smo na probu. Oni imaju solarni punjač, nagaznu papuču, mesto za reklamu, a u blizini njih biće i zona besplatnog interneta. Za besplatni vaj-faj još pregovaramo sa našim telekomunikacionim preduzećima, ali se nadam da će to biti uskoro rešeno pa će ova vrsta usluge biti dostupna za mesec dana. To ne znači da će korisnici morati da stoje uz sam kontejner kada žele da koriste internet, već će on biti dostupan u krugu od pedesetak metara od posude – objašnjava Miroslav Bogdanović, direktor JKP „Gradska čistoća”.

Ovaj kontejner je nešto novo u katalogu urbane opreme koji je grad nedavno usvojio.

– Nadamo se da ćemo uskoro imati mogućnost da postavimo još posuda ove vrste po gradu jer su vrlo praktične. Mehanizam koji postoji u njima pokreće se pomoću solarne energije i sabija postojeći otpad. Kada se kontejner napuni, informacija se automatski prosleđuje na mobilni telefon našim ljudima u operativi, a oni angažuju ekipu koja odlazi da ga isprazni – kaže Bogdanović i napominje da kontejner, noću i u slučaju velike zime može da radi i na električnu energiju.

Za razliku od ovih „pametnih” kontejnera, već nekoliko poslednjih godina rak-rana ovog grada su podzemni kontejneri. Veliki broj njih je oštećen, gazišta su se raspala, nadzemni deo je polomljen... Zbog postojanja sudskog spora između „Čistoće” i firmi „Blok” i „Blagojevica” koje su ih izgrađivale i postavljale, nije postojala mogućnost njihove popravke. Ali, kako je veliki broj ovih kontejnera bio rizičan za prolaznike, „Čistoća” je morala da interveniše.

– Prošle godine uspeli smo da u svojoj režiji popravimo 200 podzemnih kontejnera. Oni su prilagođeni sugrađanima jer imaju i papučicu za otvaranje, ali i nama jer ih sada uz postojeća vozila lakše praznimo – kaže Bogdanović.

U „Čistoći” su prošle godine uradili i prenamenu još 202 podzemna kontejnera.

– Oni su prepravljeni i postali su kontejneri za reciklažni otpad i to za papir, metal i plastiku. To se pokazalo kao odlično rešenje jer su ovi kontejneri stalno puni, a napravljeni su tako da sugrađani koji nelegalno skupljaju otpad ne mogu da ih otvore – objašnjava Bogdanović.

Neće se stati sa prepravkom kontejnera jer je planirano da njih oko 500 bude popravljeno ili da dobije drugu namenu. Osim podzemnih, u „Čistoći” najavljuju i promenu postojećih metalnih kontejnera.

– U prestonici imamo oko 23.000 metalnih kontejnera od jednog kubika. Većina njih decenijama nije menjana i bilo je krajnje vreme da to uradimo. Lani smo zamenili 2.000, a ove godine planiramo da taj broj bude dvostruko veći – kaže Bogdanović.