Pogled u večnost

Šta je to što jednu devojku od svega 17 godina navodi da se preda mračnim mislima koje pretače u stihove?

Da li je iskustvo koje je sakupila u tako kratkom životnom veku zaista takvo da je odlazak u večnost jedini put koji se nazire na horizontu?

I da li je Lora Niro, autorka kompozicije „I kada umrem” („And When I Die”), bila istinski iskrena kada je kroz stihove iznosila svoja razmišljanja o onome šta očekuje i čemu se nada?

Odgovor bi možda mogao da se pronađe u činjenici da je svoje delo vrlo brzo prodala.

Za 5.000 dolara tada popularnom folk triju Piter, Pol i Meri.

Nije ni slutila da će „I kada umrem” u kasnijoj izvedbi džez-rok grupe „Blood, Sweat and Tears” sastavljene od vrhunskih instrumentalista, dospeti čak do drugog mesta „Bilbordove” liste najslušanijih, postati „zlatna”, a vlasniku autorskih prava doneti gomilu para.

Lora je pevala: „Nevolje su mnoge, duboke su kao bunar. Mogla bih se zakleti da Raj ne postoji, ali molim se da ne postoji ni Pakao.

Da, kunem se da nema Raja i molim da ne postoji Pakao. Ali to neću saznati dokle god sam živa. Samo moja smrt može da mi pruži odgovor. Ništa sem moje smrti”. Bilo je u ovim rečima mnogo istine. Jer, preminula je sa nepunih 50 godina.

Jednom prilikom Niro, koju i danas mnogi smatraju jednom od najpotcenjenijih umetnica u muzičkom svetu, sledećim rečima je objasnila svoje stihove: „Mislim da ova pesma odiše nekom vrstom uvreženog stava među tinejdžerima. Jer mnogi od onih koje lično poznajem u ’ludim godinama’ pokazuju mnogo više naivnosti nego mudrosti. Ali, konačno, ko sam ja da sudim o takvim stvarima?”

Ipak i u relativno kratkom stvaralačkom periodu napisala je mnoštvo hitova za velikane poput pomenutog trija Peter, Pol i Meri, soul grupe „The 5th Dimension”, džez-rok sastava „Blood, Sweat and Tears”, Barbre Strajsend… Među „mušterijama” joj je bio i čuveni džez trubač Mejnard Ferguson…

Međutim, ono što su sa „I kada umrem” uradili „ Blood, Sweat and Tears” bilo je aranžmanski nenadmašno.

Laganim uvodom u kantri stilu i sa usnom harmonikom kao glavnim instrumentom, potom klavirom u honki-tonk stilu i prelaskom u pravu rok kompoziciju podržanu duvačkom linijom, koja se završava kao balada. Dobili su vrhunski hit.

Naslov kompozicije koji počinje svezom „I” jasno navodi na potrebu za ispovedanjem ili barem razgovorom: „Ne plašim se umiranja. U stvari, i nije mi važno.

Ako u tom umiranju pronađeš mir onda, neka bude što pre. Ako ćeš u smrti pronaći mir, znači da ti je kraj blizu.

Onda mi spakujte kovčeg jer dole je hladno. Tako barem kažu, ludački hladno.”

Teško je prihvatiti da je umiranje jedino što preostaje, jedino što može da pruži utehu, makar i u najtežim trenucima. Ali to svako mora da raščisti sam sa sobom. U tom smislu i ova kompozicija nije isključiva. U njoj postoji svetla tačka koji se ogleda u saznanju da će se, kada dođe kraj, negde možda i daleko od nas, roditi neki novi život, neko novo dete koje će moći da nastavi put kojim smo mi krenuli. I, zalutali...

„Ne želim da me vodi đavo, ni demoni, ni satana. Ne želim nespokojnu smrt. Pustite me da odem prirodno. I kada umrem, i kada me ne bude, neko dete će biti rođeno u svetu ovom. Da nastavi dalje…”

Lora Niro rođena je 1947. u Njujorku u italijansko-jevrejskoj porodici. Bavila se komponovanjem, svirala klavir i gitaru. Ogledala se veoma uspešno i kao pevačica. Snimila je čak 17 albuma (studijskih i koncertnih, a učestvovala je i u još šest zajedničkih projekata. Bila je feministkinja i takvo opredeljenje je provejavalo i kroz njene pesme: „Zato što znam kakav je to život”, umela je da kaže.

Preminula je 1997. godine.

 

I kada umrem

Ne plašim se umiranja

U stvari, i nije mi važno

Ako u tom umiranju pronađeš mir

Onda, neka bude što pre

Ako ćeš u smrti pronaći mir

Znači da ti je kraj blizu

Onda mi spakujte kovčeg

Jer dole je hladno

Tako sam čuo

Ludački hladno

Ali kada i umrem, i kada me ne bude

Neko dete će biti rođeno

U ovom svetu

Da nastavi dalje

Nevolje su mnoge

Duboke su kao bunar

Mogao bih se zakleti da raj ne postoji

Ali molim se da ne postoji ni Pakao

Da, kunem se da nema raja i molim da ne postoji pakao

Ali to neću znati dok sam živ

Samo moja smrt može da mi pruži odgovor

Ništa sem moje smrti

Dajte mi slobodu dok postojim

Sve što tražim od života je da me ne sputava

A od smrti tražim samo da dođe prirodno

Idemo, stiže đavo, tu je iza mene

Pazite se deco, evo ga stiže

Ne želim da me vodi đavo

Ni demoni, ni satana

Ne želim nespokojnu smrt

Pustite me da odem prirodno

I kada umrem, i kada me ne bude

Neko dete će biti rođeno

U svetu ovom,

Da nastavi dalje