Konkurs za Kinesku četvrt

Novi Sad – Mnogi Novosađani ni do danas nisu preboleli rušenje Žute kuće na Limanu pored Dunava i Štranda, koja je osamdesetih godina prošlog veka bila mesto građanskog aktivizma mladih, umetnika i muzičke avangarde. Nove generacije kasnije su osvojile obližnju Kinesku četvrt, što je popularni naziv za lokaciju napuštene fabrike zavrtnja „Petar Drapšin”, koja će sada delom biti srušena, a delom rekonstruisana.

Zbog toga će umetnici, aktivisti, male zanatlije, muzičari, klubovi, Studentski kulturni centar „Fabrika” i drugi koji su tu smešteni na legalan ili nelegalan način morati da izađu iz prostorija, a Kineskoj četvrti grad je namenio ulogu kreativnog distrikta za mlade. Plac je gradski i grad tu želi da vidi Omladinski kreativni polis, po istoimenom projektu upisanom u „knjigu” kojim je Novi Sad konkurisao u Briselu i dobio titulu Evropske prestonice kulture za 2021. godinu.

Plan predviđa obnovu oko 55 odsto postojećih objekata i izgradnju novih kroz javno-privatno partnerstvo. Procenjeno je da bi za rekonstrukciju napuštenih skladišta grad trebalo da izdvoji četiri miliona evra. Za nove objekte grad bi dao 1,65 miliona, a privatni investitori uložili bi 9,5 miliona evra. Još milion i po evra procenjeni su gradski troškovi za infrastrukturu i javne prostore.

Kreativni distrikti postoje i u drugim gradovima koji su bili evropske prestonice kulture, poput mađarskog Pečuja, ali tamo je za razliku od Novog Sada bio raspisan javni arhitektonsko-urbanistički konkurs, ukazuje Društvo arhitekata Novog Sada. To društvo traži da JP „Urbanizam” u nacrt plana detaljne regulacije Kineske četvrti sa Češkim magacinom uvrsti baš takvu obavezu. Naime, bez javnog konkursa, privatni investitori će praviti svoje projekte pa postoji bojazan kako će to na kraju izgledati, kakva će namena biti, koliko kulture, a koliko komercijalnih sadržaja.

„Ne treba ništa novo da izmišljamo, niti plan detaljne regulacije koji je 'Urbanizam' pripremio treba da padne, već samo treba da se primene dobra iskustva onih gradova u koje su zbog toga vodili ekskurzije”, kaže za „Politiku” predsednik DaNS-a Slobodan Jović, dan nakon što se na javnoj sednici gradske komisije za planove povela burna polemika građana, članova udruženja i korisnika Kineske četvrti.

Već samo pominjanje privatnih investitora koji bi tu gradili izazvalo je skepsu, pa je gradski urbanista Darko Polić morao da ubeđuje prisutne da u Kineskoj četvrti neće biti prostora za stanovanje.

„Nisu to neki 'zli' investitori. Nema puno njih koji bi uložili novac u kulturu”, rekao je Polić.

Po projektu Omladinskog kreativnog polisa, tu su planirane različite aktivnosti iz oblasti umetnosti (vizuelne, izvođačke i druge), ali bi korisnici bili i iz oblasti IT tehnologija, zanatlije, male kompanije u kreativnim i kulturnim industrijama, kao i ugostitelji.

„Ne znam kako je to IT oblast kulture. I ne razumem šta to znači privatni investitor u kulturi”, kaže predsednik DaNS-a Jović, ukazujući da takvi investitori svakako imaju svoj interes.

Jedan od sadašnjih korisnika Kineske četvrti Mirko Kosanović drži tamo radionicu za elektro-radove i, kako navodi, upošljava 55 ljudi, a svaki mesec „Poslovnom prostoru” plaća 120.000 dinara, a „Čistoći” oko 10.000.

„Nije tačno da grad nema koristi od Kineske četvrti. Sad će neko buldožerom da dođe, pa da nas istera napolje”, komentariše. On za naš list kaže da je ipak svestan da će morati da napusti prostor, ali da mu je najveći problem neizvesnost, jer niko ne govori o roku za iseljenje.

Konačnu odluku o planu detaljne regulacije Kineske četvrti donosi Skupština Novog Sada.