Rusija bez jednog prijatelja manje u Vašingtonu

Pet minuta slave je za Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost trajalo 24 dana.

Toliko je Majkl Flin proveo na funkciji u Beloj kući pre nego što je kasno preksinoć podneo ostavku. Jedan od nekoliko generala u novoj administraciji povukao se pod pritiskom javnosti jer se saznalo da je Rusima obećavao ukidanje sankcija a da o tome navodno nije izvestio Donalda Trampa i ostatak kabineta.

Prema podacima koji su u medije procurili krajem prošle nedelje, Flin je sa predstavnicima Kremlja razgovarao o embargu pre nego što je uopšte i postavljen na visoki položaj sa koga je sada ispraćen. Američki zakoni zabranjuju diplomatske aktivnosti privatnim licima, što je Flin bio u decembru kada se telefonom čuo sa ruskim ambasadorom u Vašingtonu. Osim što je prekršio zakon, on je, kako piše „Vašington post”, počinio i politički znatno teže delo koje je na kraju zapečatilo njegovu karijeru – uporno je negirao da je sa ruskim emisarom pričao o sankcijama, čak i pred visokim predstavnicima vlade uključujući potpredsednika Majka Pensa. Tako su Pens i ostali ponavljali Flinovu priču ispadajući smešni ili još gore – lažovi kada se ispostavilo da je embargo ipak bio jedna od tema.

General je u krugovima bliskim aktuelnoj garnituri hvaljen i slavljen kao glasnik drugačije američke spoljne politike koja će se značajno razlikovati od politike Baraka Obame i Hilari Klinton, između ostalog i po tome što će drastično poboljšati odnose sa Rusijom. Izgleda da je Flin na detantu sa Moskvom ipak radio isuviše predano – ako joj je i nagovestio ukidanje sankcija, sada neće biti u vladi da svoje namere i ostvari (što ne znači da one neće biti ukinute i bez njega). Prema podacima koji su procurili u medije, on je poslednjih dana Obamine vladavine kazao ambasadoru Sergeju Kisljaku da ne bi trebalo da reaguje preterano burno na kaznene mere tadašnje vlade, nagoveštavajući da će kabinet Donalda Trampa imati pozitivniji stav prema Moskvi.

U ostavci je napisao da se izvinjava što je „potpredsedniku dao nepotpune informacije o telefonskom razgovoru sa ruskim ambasadorom”, odagnavši sumnje da je možda sve vreme radio po nalogu ili makar uz saznanje Trampa i Pensa. Ipak, ostaje nejasno zašto Bela kuća nije pritisnula Flina čim je saznala za sadržaj njegove komunikacije sa ambasadorom, što je bilo još u januaru. Oklevanje je podstaklo na zaključak da se Tramp nikada ne bi odrekao jednog od svojih generala da je priča ostala ispod medijskog radara i da se Pens i brojni drugi predstavnici Bele kuće nisu obrukali ponavljajući neistinite tvrdnje, što je sve doprinelo utisku o nesnalaženju nove administracije.  

Predsednika je na pomenuti kontakt prošlog meseca upozorilo ministarstvo pravde pozivajući se na saznanja obaveštajnih agencija. Ministarstvo je u tom trenutku još predvodio Obamin kadar jer Trampov izbor za čelnu poziciju još nije bio potvrđen u Senatu. Demokratkinja Sali Jejts, koja je vršila dužnost ministarke, skrenula je pažnju predsedniku Trampu da Flinov opis telefoniranja ne odgovara saznanjima službi, smatrajući da to savetnika čini mogućom metom ruske ucene, jer Kremlj zna pravu verziju događaja. Posle samo nekoliko dana šef Bele kuće je otpustio Sali Jejts jer se usprotivila zabrani ulaska u zemlju za građane sedam muslimanskih zemalja.

Demokratska stranka je uveliko u ofanzivi i traži da Tramp već jednom razjasni prirodu odnosa sa Rusijom i Vladimirom Putinom koga je više puta neobično mnogo hvalio.

„Mi u Kongresu moramo da znamo ko je dozvolio (razgovor o sankcijama) i ko je nastavio da mu (Flinu) omogućava pristup najpoverljivijim informacijama o bezbednosti države i  pored svih rizika (Flinovih veza sa Rusima)”, saopštavaju demokrate.

I nakon što je Bela kuća obaveštena o detaljima kontakta, savetnik za nacionalnu bezbednost je imao pristup državnim tajnama i prisustvovao je Trampovom sastanku sa japanskim premijerom. Flin je došao na mesto glavnog predsednikovog savetnika za spoljnu politiku i državnu bezbednost nakon što je tokom kampanje u velikoj meri uticao na Trampove stavove o tome da sa Rusima treba otopliti odnose i da je islamski ekstremizam američki neprijatelj broj jedan. Sa njegovim odlaskom, Moskva je izgubila značajnog partnera u Vašingtonu, ali ne pre nego što je probala da mu pomogne, i to tako što je samo nekoliko sati pre njegove ostavke portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio da u razgovoru sa ambasadorom nije bilo reči o sankcijama. Američki mediji su pišući o Flinu stalno podsećali da se on često pojavljivao na događajima ruske vlade u Moskvi i da je redovno gostovao na ruskoj državnoj televiziji RT.

Kremlj se juče suzdržao od komentara dok su čelnici Ruske dume saopštili da je Flin pao kao žrtva rusofobije, da je Tramp sledeći i da će ova epizoda narušiti bilateralne odnose.

Predsednik je i sam pod velikim pritiskom medija i spoljnopolitičke elite zbog namere da skrene sa utabanog kursa prema Moskvi. Iz činjenice da nije objavio izveštaj o poreskim obavezama mnogi čitaju da prikriva dugove koje je kao biznismen navodno napravio u Rusiji i koje sada mora da vraća kao predsednik. Nakon istrage kojom su pokazali da su se Rusi hakerskim napadima umešali na američke izbore ne bi li republikancu osigurali pobedu, FBI i CIA sada su u akciji preispitivanja veza između Kremlja i najbližih Trampovih savetnika iz kampanje.

Na mesto savetnika za nacionalnu bezbednost privremeno je došao general Kit Kelog koji je u igri da na toj poziciji ostane i za stalno. Od imena u opticaju su i admiral Robert Harvard kao i Dejvid Petreus, nekadašnji komandant ratova u Iraku i Avganistanu i bivši šef CIA, našim  čitaocima poznatiji kao partner u investicionom fondu KKR koji u Srbiji, između ostalog, poseduje i televiziju N1 i kablovskog operatera SBB.