Turska na istorijskom raskršću

Vrhovni izborni savet Turske je odlučio: građani će se 16. aprila na referendumu izjasniti o predlogu vlade da se umesto dosadašnjeg  parlamentarnog uvede predsednički sistem vladavine. Politička scena zemlje je od prvog časa usijana i duboko podeljena, iako kampanja zvanično još nije počela. Vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) i oni koji je podržavaju tvrde da je to preduslov za stvaranje snažne i ujedinjene Turske, dok u opoziciji upozoravaju da je to put u diktaturu i vladavinu jednog čoveka – Tajipa Erdogana.

„Turska se našla na važnom raskršću, na putu promene sistema vladavine. Uvođenje predsedničkog sistema obezbediće jedinstvo zemlje, stabilan i brz razvoj Turske koja će moći efikasno da se suoči sa svim izazovima, uključujući i terorizam”, objašnjava Erdogan. Po njemu predložena ustavna reforma će konačno ukinuti sadašnje dvovlašće u kome su se „sudarali” premijer i predsednik države.

Inicijativu o promeni sistema vladavine inicirao je sam Erdogan čim je u avgustu 2014. godine zaseo u predsedničku fotelju, jer je po tada i sada važećem ustavu šef države poluproceduralna figura. Pre toga on je tri puta bio premijer, ali mu tada nije smetalo „preklapanje funkcija”.

Pored vladajuće AKP, koju je pre 15 godina osnovao Erdogan, ovu ideju je podržala i radikalna desničarska Partija nacionalističke akcije (MHP), četvrta po snazi stranka u parlamentu. Zahvaljujući tome za amandmane je u skupštini diglo ruke više od 330 od ukupno 550 poslanika, što je bio preduslov da se oni nađu na plebiscitu.

U vodećoj opozicionoj Republikanskoj narodnoj partiji, drugoj po snazi stranci u zemlji, optužuju vladu da se igra sudbinom Turske. Vladajuća AKP na ovaj način želi, tvrde u Republikanskoj narodnoj partiji, da demokratski parlamentarni sistem pretvori u „totalitarni režim, u vladavinu jednog čoveka, što bi bila katastrofa”, upozorava njen lider Kemal Kiličdaroglu i poziva građane da zaokruže „ne” na referendumu.

U opoziciji optužuju Erdogana da sada koristi vanredno stanje, koje je proglašeno posle pokušaja puča sredinom jula, da ućutka političke protivnike i ojača svoje pozicije. To potvrđuju bukvalno svakodnevna hapšenja opozicionih poslanika, političara, novinara, gradonačelnika, sudija i tužilaca, oficira policije i vojske. U poslednjih šest meseci u pritvoru se našlo više od 35 hiljada osumnjičenih, dok je preko sto hiljada javnih službenika suspendovano ili je trajno izgubilo posao.

Prokurdska Narodna demokratska partija (HDP) bojkotuje raspravu o promeni ustava. Pod optužbom da sarađuje sa teroristima Radničke partije Kurdistana (PKK) u pritvoru se našlo dvanaest poslanika te stranke, među kojima je i njen lider Selahatin Demirtaš.

U vladi ne biraju sredstava da se obračunaju sa protivnicima ustavnih promena. Premijer Binali Jildirim optužuje lidera opozicije Kiličdaroglua da „koristi retoriku terorista”, da govore istim jezikom kao što to čine pripadnici PKK i sledbenici imama Fetulaha Gulena, koji je osumnjičen da stoji iza pokušaja letošnjeg vojnog udara u kome je stradalo 240 građana, dok je 2.200 ranjeno.

Prema predloženim amandmanima, ukupno osamnaest – ako budu prihvaćeni na referendumu – sva vlast će ubuduće biti u rukama šefa države. On će postavljati ministre, moći će da raspusti parlament i raspiše izbore, imaće veću kontrolu u pravosudnim organima. Ukida se mesto premijera, dok će predsednik po svom nahođenju imenovati dvojicu potpredsednika republike. Za razliku od sada važeće prakse šef države će ubuduće istovremeno moći da bude i lider svoje partije. Po ustavu koji je još na snazi on je morao da podnese ostavku, kako bi mogao da se ponaša kao predsednik svih građana, odnosno kao nadstranačka ličnost.

Prema amandmanima predsednik će se birati na pet godina s tim što na toj funkciji može da ostane najviše dva mandata. Prvi izbori po novom ustavu biće održani 2019. godine, dakle tek po isteku sadašnjeg petogodišnjeg Erdoganovog mandata.