Nemačko oružje u rukama dece vojnika

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Sada već odrasli Majkl Dejvis je kao mladić od 16 godina bio prinuđen da na strani pobunjenika ratuje u građanskom ratu u rodnom Sijera Leoneu i, kako kaže, najviše je voleo nemačko naoružanje. Da nemačke puške i pištolji iz godine u godinu sve više dolaze u ruke dece vojnika širom sveta, svedoči i tek objavljeni izveštaj nemačkih nevladinih organizacija kojima Dejvis pomaže u podizanju svesti o tome kako zapadne isporuke oružja pogubno utiču i na prinudne maloletne vojnike.

„Kada sam kao mladić morao da ratujem u Sijera Leoneu, video sam mnogo pušaka G3”, kaže Dejvis o automatskoj pušci nemačkog oružarskog giganta „Hekler i Koh”, koja je, posle kalašnjikova, drugo po redu najraširenije oružje na svetu. „Isporuke oružja u regione u kojima su sukobi moraju da prestanu. One samo raspiruju sukobe”.

Iako je na kraju uspeo da preko Obale slonovače pobegne u Francusku, a odatle dođe u Nemačku, beg u prvi mah kod Dejvisa nije izbrisao posledice petogodišnjeg prinudnog ratovanja u kojem su ga, kao i drugu decu vojnike, pobunjenici stavljali u prve redove gde je morao da juriša pod kišom metaka, dok su njegovu poslušnost obezbeđivali dajući mu alkohol i droge.

Kako kaže, kada je došao u Nemačku, imao je sreću da je njegova učiteljica na njegovo ekstremno agresivno ponašanje reagovala tako što se za pomoć obratila organizaciji za humanitarnu pomoć koja mu je obezbedila terapiju tokom koje se suočio sa ratnom traumom i uspeo da se integriše u nemačko društvo. Danas živi i radi u jednoj školi i angažovan je u borbi protiv zloupotrebe dece kao vojnika.

Međutim, on je samo deo malobrojne dece vojnika koja uspeju da pobegnu, dok oko 250.000 dečaka i devojčica u najmanje 20 zemalja zahvaćenih sukobima i dalje prinudno ratuje, špijunira, tegli potrepštine boraca ili ih drugi koriste kao seksualne robove. U najnovijem izveštaju Nemačka alijansa za decu vojnike i ostale nevladine organizacije ističu da je zabrinjavajuće koliko oružja proizvedenog u Nemačkoj završava u dečjim rukama.

„Studija dokazuje da Nemačka isporučuje malo oružje najsmrtonosnije vrste u mnoge regione u kojima su sukobi, kao i u one gde su raspoređena deca vojnici, na primer na Bliskom istoku, u Indiji, Pakistanu ili na Filipinima”, ističe Ralf Vilinger, stručnjak za prava dece i portparol Alijanse. „Zbog toga je Nemačka odgovorna, kako za eskalaciju oružanih sukoba, tako i za patnje dece u ovim zemljama”.

U toku prošle godine Nemačka je izvezla oružja malog kalibra u vrednosti do 47 miliona evra, što je 15 miliona evra više nego u 2015, to jest povećanje od 50 odsto. Više od trećine ovog izvoza završi u zemljama, koje nisu članice EU i NATO. Iako nemački zakon zabranjuje izvoz oružja u zemlje zahvaćene sukobima, studija ukazuje da oružje ipak uspeva da nelegalno pređe granice, a povrh toga nemačko oružje se po licenci pravi i u drugim zemljama, pri čemu nije jasno gde posle završava.

„Ova studija razotkriva da je vladina tvrdnja o tome da je nemačke politika odbrane restriktivna zapravo samo obična lista lepih želja ili namerno lažno predstavljanje stvari”, ističe Vilinger.

Vicekancelar i donedavni ministar ekonomije Zigmar Gabrijel je još na početku svog mandata obećavao restriktivnije izdavanje dozvola za izvoz oružja, ali je za minule tri i po godine Nemačka ušla u sam vrh najvećih svetskih izvoznika oružja. Na stav vlade nije uticalo i nedavno istraživanje javnog mnenja koje je došlo do podatka da se 83 odsto Nemaca protivi da Nemačka izvozi oružje.

I dok političari obećavaju da će pooštriti uslove za izvoz oružja, kako ono ne bi dospelo u zemlje u sukobima, studija ukazuje na brojne primere spoljnog nemačkog izvoza. Jedan od njih je Kolumbija, gde se u decenijama dugom sukobu sa gerilskim grupama, kao što je FARK, koristi nemačko oružje, pri čemu je ono do 1990. standardno prodavano za potrebe kolumbijske vojske, a posle toga je ilegalno stizalo iz Ekvadora.

Kao još drastičniji primer navodi se primer brojne dece-vojnika koja u Jemenu prinudno učestvuju u sukobima, u koje je aktivno uključena susedna Saudijska Arabija, inače jedan od najvećih kupaca nemačkog naoružanja. Osim teškog naoružanja, Rijad od Nemaca kupuje i veliki broj oružja malog kalibra, pre svega automatske puške G36, a nemačka vlada joj je odobrila i da sama proizvodi ove puške koje su naslednice G3. Iako i nemačka vlada naglašava da to oružje Saudijska Arabija koristi isključivo za odbranu svojih granica, brojni borci za ljudska prava ukazuju da zapravo nemačka vlada ovim krši ustav jer naoružava stranu u sukobu, kao i da Rijad ove puške može lako da proda pobunjenicima u zemljama širom sveta, pri čemu te pobunjeničke snage neretko na borbu prisiljavaju upravo maloletnike.