Za deset godina, nestala čitava Srbija

Kad mlada devojka zatrudni i to kaže svom dečku, oni potrče u najbližu kliniku da se raspitaju koliko košta abortus. Plaše se, ona plače, verovatno kriju od roditelja, pozajmljuju novac… Kao da vidim kako mladić vodi uplakanu devojku do ulaza u kliniku, a ona, bleda kao krpa, ulazi u salu za intervencije u kojoj će ubiti najmanje jedan život.

Odbijam da takvi potresni prizori, koji me ujedaju za srce, budu sadašnjost i budućnost Srbije! Želim da vidim drugačiju sliku. Da kad mlada devojka zatrudni, na njenom licu zablista osmeh. Da sa momkom, umesto u bolnicu, odu kod roditelja, obraduju ih ” da čekaju unuče. A da onda svi zajedno, kao porodica, planiraju kako će urediti sobu za bebu, da smišljaju muška i ženska imena, da radosnu novost jave familiji i prijateljima. I kreće veliko veselje.

Vest o dolasku bebe treba u Srbiji da donosi neopisivu radost i sreću, kada se trudnoća devojke ili žene slavi i objavljuje kao najradosniji događaj, kojim pobeđujemo belu kugu, strašnu krizu koja će nas, ako se nastavi, zbrisati sa lica zemlje.

Jer ako se ne dozovemo pameti, neće nas biti da svi stanemo ni pod maslačak, a kamoli pod jednu šljivu!

Zato hoću Srbiju sa osmehom, optimizmom, Srbiju radosti i sreće, a mera vrednosti takve Srbije mora biti beba u kolevci! Sada je situacija toliko dramatična da su Srbi jedan od najstarijih naroda u Evropi, pa i svetu! Više je kod nas stanovnika starijih od 65 godina nego dece do 15 godina starosti. Do 2030. godine Srbija će imati milion ljudi manje! U godini kad nas je bombardovao NATO, 1999, rodile su se 72.222 bebe, a 2015. godine – gotovo deset hiljada manje! Nikada u Srbiji nije rođeno manje dece. Više ih je rođeno u ratnim godinama, tokom balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata. Šta je posledica toga da se pre 60 godina rađalo 100.000 dece više? Pred kakvom se to katastrofom nalazimo, a svi ćutimo o tome?

Još je tragičniji podatak da je Srbija prva zemlja u Evropi po broju abortusa! I to se događa u zemlji majke devet Jugovića! Prema nekim procenama, u državnim klinikama se izvrši oko 250.000 abortusa godišnje, a procene su da se isto toliko prekida trudnoće obavi u privatnim klinikama, u zemlji i inostranstvu, koje nisu obavezne da to prijave. Dakle, u poslednjoj deceniji izgubili smo gotovo još jednu Srbiju, što znači da oko pet miliona beba nije došlo na ovaj svet. Kod nas se vrši holokaust nerođene dece! Nama, dakle, nisu potrebni nikakvi neprijatelji. Dovoljni smo sami sebi!

Na drugoj strani, za ceo prošli vek, albanski narod se uvećao za 700 odsto. Jedini narod na Balkanu koji se ne uvećava, nego umire, jesu Srbi. Svake godine nestane jedan grad veličine Ćuprije, Knjaževca ili Negotina.

Ovo nije alarm, ovo je poslednje zvono za uzbunu, ovo je moj vapaj za spas Srbije! Sad postaje valjda svima jasno da su ekonomski teroristi i kvazieksperti od 2000. do 2012. godine izvršili genocid nad našim narodom, još veći od NATO bombi, ostavivši ljude bez posla, novca i nade, pa se naša deca ne usuđuju da uđu u brak i stvaraju porodice.

Jedan smo od najstarijih naroda u Evropi i svetu! Statistika kaže da je već izumrlo 72 odsto srpskih sela. U istočnoj Srbiji ima sela u kojima se već decenijama nijedno dete nije rodilo. Dok sam poslednjih dana obilazio gradove i sela, ljudi su bili toliko zabrinuti za opstanak čitavog našeg naroda, njihove dece i unuka, da su zahtevali od mene da obećam da ću zabraniti abortus, kao krajnju meru da ne izumremo kao nacija. Zbog njihovog beznađa i pišem ovu kolumnu.

Može država da zakonom zabrani abortus, osim kad to zahtevaju medicinski razlozi, ali dekretima se ne prave bebe! Smatram da bi država mogla da zakonski spreči abortus i tako što bi preuzela finansijsku brigu o detetu do njegovog punoletstva i završetka studija, u slučaju da trudna devojka ili žena pripada najsiromašnijem sloju stanovništva.

Naš osnovni državni i nacionalni interes nisu zabrane, već da iz petnih žila jačamo ekonomiju, da povećamo prosečne plate na 1.000 evra do 2023.

Koliko je važno sistemskim merama i stvaranjem društvene atmosfere podsticati vrednosti tradicionalne porodice i rađanje dece pokazuje ocena zapadnih medija da je veliki Vladimir Putin svojoj Rusiji obezbedio najjače oružje na svetu. A to nisu nuklearne bojeve glave, već borba za veći natalitet!

Čak je i jedna od najbogatijih zemalja na svetu, Danska, kao državni projekat povećanja nataliteta, lansirala kampanje, zabranjene za mlađe od 18 godina, i emitovala ih na nacionalnoj televiziji! Slogan je bio: „Uradi to za mamu!“

Ugledajmo se i na Ruse i na Dance. Oni se ne stide da priznaju da je pravljenje dece postala stvar državnog intervencionizma.

Ovo je moj vapaj za borbu, za ustanak protiv bele kuge. Ako pojačamo ekonomiju i uvedemo nova radna mesta, ako finansijski podstičemo rađanje dece, Srbija za deset godina može imati dvostruko više stanovnika. Ne smemo da čekamo ni sekundu više, jer će, prema procenama demografa, ako nastavimo ovim tempom, 2060. stanovništvo Srbije biti najmanje na Balkanu !

Na to me obavezuju i reči očajne gospođe Verice Buđevac koja mi piše da je Udruženje majki sa troje i više dece prikupilo više od 100.000 potpisa, tražeći novčanu pomoć od države koja im se obećava od 2000. godine. Ali ništa nisu dobili.

Kad sam dobila treće dete, dobila sam otkaz u čuvenoj firmi „Knjaz Miloš“, posle 18 godina staža. Otpušten je i moj muž, pa smo oboje sada bez posla. Upomoć, upomoć, upomoć – traži spas hrabra gospođa Buđevac za sve.

Primam svakodnevno stotine sličnih pisama ljudi iz sela i gradova koji bukvalno plaču zbog toga što njihova deca odlaze u beli svet i mole da im pomognem. Ne traže puno. Samo da njihova deca rade i da zarade!

Svi intelektualci, svi političari u Srbiji moraju da se okupe, da se trgnu, da shvate da je naš biološki opstanak u pitanju! Univerzitet „Braća Karić” i Karić fondacija već decenijama održavaju predavanja i ukazuju na našu belu kugu, no to nije dovoljno bez državnog programa. Srećan sam što su SPC i SANU, kao moralni i duhovni stubovi srpskog naroda, demografsku krizu prepoznali kao najvažnije nacionalno i državno pitanje. Ali, sada nam je najpotrebnija akcija, kako u institucijama, tako i u krevetu!

Čitava pamet Srbije mora podsetiti Srbe kako se prave deca! Srbija mora da radi i da rađa, inače nas neće biti, sami sebe ćemo istrebiti!