Razotkrivanje američke spoljne politike

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Kao nikad pre učesnici juče započete Minhenske konferencije o bezbednosti očekuju da će na ovom trodnevnom skupu u bavarskoj prestonici razotkriti kakvu će spoljnu i bezbednosnu politiku voditi nova američka administracija.

Izbor Donalda Trampa izazvao je ogromnu neizvesnost, naročito među Evropljanima, jer ne znaju da li će SAD i dalje izdašno plaćati troškove odbrane Evrope i da li će ostati na istom kursu ili će naglo promeniti odnos prema Rusiji i krizama u svetu koje imaju uticaja na Evropu.

Dolazak u Minhen novog potpredsednika SAD Majka Pensa, ministra odbrane Džejmsa Matisa i tima američkih stručnjaka za bezbednost i spoljnu politiku, uliva nadu zvaničnom Berlinu, ali i ostatku Evrope, da će ipak dobiti neke direktne odgovore, kako ne bi morali da tumače Trampove tvitove i povremene intervjue koji ukazuju da bi Evropa mogla da postane nevažna za Ameriku.

Prema rečima predsednika Atlantskog saveta Federika Kempe, nalazimo se u promenljivom trenutku istorije, koji je možda važan kao dva svetska rata.

„Momenti kao ovi su toliko važni jer okupljaju grupu zemalja koje pripadaju transatlantskoj zajednici i zato što i dalje možemo da odredimo budućnost”, ističe Kempe.

Za bivšeg šefa britanske diplomatije Dejvida Milibanda vreme kada se održava konferencija je veoma važno jer su svi očajni da od nove američke administracije saznaju koji će spoljnopolitički kurs voditi. I šef konferencije Volfgang Išinger očekuje da će se danas i sutra dobiti određeni odgovori o tome šta očekivati od Trampove administracije.

„Neophodna nam je jasnost, neophodno nam je da znamo šta Tramp želi da uradi ili šta ne želi da uradi po pitanju Evrope, Ukrajine, Sirije, Kine, kao i Putina i Rusije”, kaže Išinger, dodajući da se EU nalazi na prelomnoj tački. „Ukoliko uspemo da proguramo ovu godinu, EU bi zapravo mogla da izađe iz ove krize jača.”

Na otvaranju ovog skupa, nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen rekla je da je svetu neophodna globalno posvećena i odgovorna Amerika, dodajući i da je Nemačka shvatila da mora da ponese veći teret troškova NATO-a.

„Krize i sukobi su nam otvorili oči. Ko god želi bezbednost, neophodna mu je sopstvena moć i (vojni) kapaciteti. Ko god želi bezbednost, neophodni su mu pouzdani savezi”, rekla je ministarka, čime je očigledno odgovorila na prekjučerašnji otvoreni zahtev američkog šefa diplomatije Reksa Tilersona da evropske zemlje moraju više da finansijski doprinesu NATO-u, kako SAD ne bi „ograničile” svoj doprinos.

„Svi moramo da budemo sigurni da su naši zajednički interesi, naši principi i vrednosti zadržani (u okviru NATO-a). I to znači da zajedno vodimo borbu protiv međunarodnog terorizma, posebno protiv Islamske države”.

Nakon nemačke ministarke, obratio se i njen američki kolega koji je istakao da je Tramp „dao svoju punu podršku NATO-u”, ponavljajući poziv članicama alijanse da moraju proporcionalno plaćati troškove za odbranu.

„Svi vidimo da je naša zajednica naroda pod pretnjom sa različitih frontova dok se luk nestabilnosti širi na periferiji NATO-a i šire”, istakao je šef Pentagona, uveravajući učesnike konferencije da SAD neće bežati od „posvećenosti očuvanja slobode za sledeće generacije”.

Na ovaj skup dolazi 16 šefova država, 15 premijera, 47 šefova diplomatije, 30 ministara odbrane, 90 poslanika parlamenata, 59 predstavnika međunarodnih organizacija i 65 poslovnih ljudi. Za danas se očekuje da im se obrate kancelarka Merkel, američki potpredsednik Pens, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i novi generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres.