Milana Toplicu piju oranice

Prokuplje – Voda s nekoliko termomineralnih izvora u selu Viča kod Prokuplja, koja se nekada flaširala i u vreme stare Jugoslavije bila poznata kao „Milan Toplica”, već desetak godina od kada je fabrika prestala sa radom otiče u obližnje oranice i reku Toplicu. Prema rečima nekadašnjih radnika 18 litara vode u sekundi, koliko ističe sa glavnog izvora, svojevremeno se flaširalo bez ikakve posebne obrade. Mineralna voda „Milan Toplica” se prodavala u bivšoj Jugoslaviji, a pri tom je bila jedna od priznatijih i osvajala mnoge medalje za kvalitet širom sveta.

Tako voda iz Viče umesto da se flašira, otiče u nepovrat, pa se bivši zaposleni sa pravom pitaju kome je bio cilj da uništi fabriku vode, u vremenu kada je na desetine drugih procvetalo. Zamenik predsednika opštine Prokuplje Miroljub Paunović podseća da je lokalna samouprava više puta pokušavala da stupi u kontakt sa vlasnikom fabrike, ali da do danas nema rešenja.

– To je zaista nemerljiva šteta, jer toliko blago otiče nekontrolisano, pogotovo što je svima dobro poznat kvalitet ove vode. Iako nas ograničava to što je fabrika u privatnom vlasništvu, prokupačka opština nastoji da pomogne da se fabrika osposobi i počne s radom. Zato činimo sve što je do nas da bismo motivisali beogradsku kompaniju da počne s radom ili da pronađe strateškog partnera, kako bi „Milan Toplica” ponovo pokrenuo flaširanje, što bi svakako bilo na dobrobit svih – ističe Paunović, koji je upoznat s procesom privatizacije ove nekada uspešne fabrike.

U nekoliko navrata prethodnih godina bivši radnici su pokušavali da nateraju sadašnjeg vlasnika da pokrene proizvodnju, lokalna samouprava je inicirala razgovor i obećavala da će pomoći da fabrika proradi, ali je sve ostalo mrtvo slovo na papiru.

– Ova fabrika je bila garant sigurnosti i opstanka mladih u ovom kraju. Sada, desetak godina nakon njenog zatvaranja, škole u selu i okolini se zatvaraju, a mladi napuštaju svoja ognjišta tražeći bolje uslove za život – kaže Tomislav Leposavić koji je stekao penziju u „Milanu Toplici”.

Niko u ovom kraju ne može da se pomiri sa činjenicom da neko može da kupi fabriku da bi je zatvorio, da godinama ništa ne uradi da bi pokrenuo proizvodnju i na neki način povratio uložena sredstva. Oko 170 radnika koliko ih je nekada radilo, pokušavalo je u više navrata i da istera pravdu tražeći da se ispita gde je nestala imovina fabrike, počev od najvećeg voznog parka u opštini Prokuplje, preko mašina koje su radile a posečene su i prodate u staro gvožđe, do robe koja je bila na lageru u momentu zatvaranja.

Fabrika mineralne vode „Milan Toplica” je prvi put privatizovana 2003. godine po ceni od 6, 6 miliona dinara. Kupili  su je „C-market”, „Eko-produkt” i „Atlas sistem”. Iako su obavezu delimično ispunili kupovinom najsavremenije opreme za proizvodnju vredne oko tri miliona evra i iskopavanjem dva nova bunara, oprema i mašine nikada nisu nameštene, a dalje opremanje i početak rada sprečila je tada afera „stečajne mafije” u kojoj su uhapšeni glavni investitori.

Nakon toga Agencija za privatizaciju je raskinula postojeći ugovor, a 2011. godine fabrika je prodata kompaniji „Invest import internešenel” iz Beograda po ceni od 165.444.000 dinara ili za oko (tadašnjih) 1,6 miliona evra.

Stečajni upravnik oslobođen optužbi

Bivši direktor i stečajni upravnik „Milana Toplice” Boban Lepojević oslobođen je pravosnažno optužbi za korupciju krajem 2015. godine, iako je prvostepeno bio osuđen na dve godine zatvora. Njemu je suđeno jer je Tužilaštvo smatralo da je u periodu kada je bio direktor, a zatim i stečajni upravnik u fabrici „Milan Toplica” oštetio preduzeće za više od 1,7 miliona dinara. Postupak protiv Lepojevića pokrenut je još 2002. godine u vreme kada je bio stečajni upravnik. Lepojević je bio visoki funkcioner prokupačkog DS-a, jedno vreme i predsednik opštine Prokuplje.