Grčka bez velikih očekivanja od Evrogrupe

Od našeg dopisnika
Atina – Grčka malo očekuje od današnjeg sastanka Evrogrupe jer pozicije, ukoliko ne bude neočekivanih poteza, za sada ostaju nepromenjene. Atina zahteve za novim merama štednje smatra nerealnim, poverioci pritiskaju kako bi što pre završili s „grčkim slučajem”, MMF se nećka.

Poslednje iznenađenje Fond je priredio kada je predložio da sa samo pet milijardi evra učestvuje u trećem paketu ekonomske pomoći Grčkoj. Evropski poverioci su očekivali da Fond čije učešće u paketu smatraju neophodnim u igru uđe sa 16 milijardi evra. Takođe, MMF neprestano postavlja nove zahteve pred Ciprasovu vladu smatrajući da ima prostora za dodatnim smanjenjem penzija, novim porezima. Iako dug i dalje smatra neodrživim, sada, umesto primarnog suficita od 1,5 odsto BDP-a, na čemu je ranije insistirao, pristaje na 3,5 procenata koje su i do sada zahtevali evropski kreditori. Iako je jasno da je dodatne probleme Evrogrupi i Grčkoj stvorilo upravo odugovlačenje Fonda sa zauzimanjem konačnog stava o očešću u paketu ekonomske pomoći još postoji nada da će se naći zajedničko rešenje i pregovori poverilaca s Grčkom pokrenuti s mrtve tačke.

Atina pred današnji sastanak Evrogrupe ostaje na poziciji da je moguć prethodni politički sporazum o obavezama koje treba kasnije ispunjavati, ali samo pod uslovom da on obuhvati kompletan paket mera. Dakle, da eventualni pristanak na neke nove mere štednje znači da će se usaglasiti pogledi oko primarnog suficita, opredeliti samo za realne reforme i za početak primenjivati već usaglašene, ali sa strane poverilaca zamrznute kratkoročne mere olakšanja duga.

Za Grčku bi prihvatanje takvog političkog sporazuma značilo mogućnost povratka u Atinu inspektora koji treba da do kraja ocene drugi paket sprovedenih reformi i omoguće prelaze u narednu fazu pregovora o restrukturizaciji grčkog duga.

Do sada nije bilo previše spremnosti da se sva ova pitanja reše na današnjem sastanku s Evrogrupom. Međutim, nije nemoguće da dođe do promene u poslednjem trenutku, naročito na sastanku predsednika Evrogrupe Jeruna Dajselbluma i grčkog ministra finansija Euklida Cakalotosa neposredno pred početak zasedanja. Na obe strane pritisci su veliki, kako na premijera Ciprasa tako i na neke zemlje evrozone u kojima počinju izbori.

Poslednjih dana ministar finansija Cakalotos je uputio niz zamerki MMF-u koji je u donošenju odluka, kako je rekao, baratao netačnim podacima koji su doveli do mnogih „grešaka u koracima”. Evropa je svoje odluke bazirala na jednim pokazateljima, MMF na drugačijim i mnogo negativnijim po perspektive grčke privrede i oporavka. Na osnovu toga, posle niza neuspeha u pokušaju da usaglase stavove, evropski poverioci i MMF saglasili su se da Grčkoj postave nove uslove i traže od nje da pristane na nove mere štednje od 3,6 milijardi evra.

Ciprasova vlada ne može, takođe, da bez nekakvih garancija pristane na nove ultimatume. Takav pristanak podrazumevao bi novo žrtvovanje praćeno žestokim otporom kako opozicije tako i cele nacije. Pitanje je hoće li rešenja biti brzo, bar narednih meseci ili će se nastaviti neizvesnost koja na leto, kada na naplatu dospevaju dugovi od šest milijardi, ponovo može da preraste u agoniju.