Orden za zlatne ruke naivaca iz Kovačice

Kovačica – U centru Kovačice okružene hektarima najplodnijih oranica južnog Banata nije zemljoradnička zadruga već svetski poznata Galerija naivne umetnosti. Na Sretenje, za Dan državnosti, za naročite zasluge u predstavljanju Republike Srbije, njenih građana i postignute rezultate u oblasti slikarstva galerija je odlikovana Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena. Ponos i zadovoljstvo ne krije direktorka ove institucije, koja je više od 60 godina dom slikara – naivaca.

–Ovo je potvrda dugog istrajnog rada kovačičkih slikara naive. Oni su ti koji decenijama grade ovaj brend i predstvaljaju svoju umetnost u svetu. Mi jesmo Slovaci, ali smo građani Srbije, ponosni što možemo nečim lepim da predstavimo Srbiju– kaže za „Politiku” Marija Raspir, direktorka Galerije naivne umetnosti u Kovačici.

Izgleda da su Slovaci pre više od dva veka kada su naselili ove krajeve u svojim genima doneli kolektivni umetnički dar, koji je prvi put izbio na videlo kasnih 30-tih godina prošlog veka na slikama mašinbravara Martina Paluške i zemljoradnika Jana Sokola, iz hobija i bez ikakvog slikarskog zanata. Njih dvojica su sve započeli.  U pauzama poljskih radova i za zimskih večeri, kopirajući poznate slikare i preslikavajući kalendare i razglednice egzotičnih venecijanskih gondola i tirolskih pejzaža. Ubrzo se ovom dvojcu pridružuju i drugi seljani, pa slikajući za svoju dušu osnivaju i likovnu sekciju pod okriljem Kulturno– prosvetnog udruženja „Pokrok”, sve do 1952. godine kada je Kovačica slavila svoj 150. rođendan, a radovi 12 osnivača udruženja sakupljeni u prvu izložbu. Tada dobijaju i prvu stručnu podršku, ali i najvredniji savet od pančevačkog akademskog slikara Stojana Trumića, da se manu reprodukcija i okrenu slikanju svoje živopisne svakodnevice i paorskog života: dvorišta svojih kuća, poljskih radova, običajima, narodnoj nošnji, folkloru, korenima… I eksplodirao je neverovatni dar iz ljudi. Nedugo, usledile su prve Oktobarske svečanosti „Kovačički oktobar” i njihova izložba autorskih slika, pa je otvarena i Galerija seljaka slikara pri Domu kulture „3. oktobar”, prva u tadašnjoj Jugoslaviji.

 A kada su se kista latili Martin Jonaš sa svojim seljacima džinovskih šaka i stopala, i Zuzana Halupova čiji pitoreskni likovi dece postižu meteorski uspeh završivši i na razglednicama UNICEF-a, u malenu Kovačicu počinju da stižu novinari, diplomate, turisti…Priča o naivcima Kovačice nezadrživo kreće u svet.  Oni su danas uzori koloniji slikara, koji bi svi želeli da postanu članovi Galerije, ali ih ima samo 26-oro.  O tome brine Umetnički savet, koji svake pete godine vrednuje biorafije, tehniku, posvećenost tradiciji, jer izlagati u Galeriji naivne umetnosti je pitanje prestiža, baš kao što kovačička naiva ima svoje mesto u svim enciklopedijama i svetskim muzejima, kraljevkim palatama, diplomatskim rezidencijama, ali ih kupuje i „obična” publika. Neretko slavni, i visoki gosti dolaze sa porodicama, inkognito i nenajavljeni, da na miru razgledaju. Oni su među 18.000 inostranih i domaćih turista, školskih ekskurzija, koji nezadrživo i bez prestanka opsedaju galeriju, u kojoj se od 1989. godine i na sadaršnjoj adresi mogu videti osim ulja na platnu i ostale tehnike, oslikani ukrasni i upotrebni predmeti uz iscrpno stručno vođenje kustosa Ane Žolnaj Barca.

–I dalje nije razjašnjena magija naših slikara Ono što mi ovde čujemo svakoga dana je da slike zrače iskrenošću i spokojem, istovremeno su pozitivne, vedrog kolorita, čak i kada slikaju težak rad na polju, i iste takve trenutke koji se dese u životu.Slikane su čistim srcem i to ljude opčinjava. Odavde odlaze sa osmehom i vraćaju se, dovode prijatelje, otkriva Ana Žolnaj Barca.

Za Galerijom je hiljade izložbi, a kao ustanova – muzej ovom trenutku realizuje osam izloži:  u Narodnom muzeju Bratislave, Muzeju Vojvodine i Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka u Novom Sadu i muzeju Bačkog Petrovca i pod svojim krovom još četiri autorske.

–Ono što su osnivači pokrenuli, ne prekidamo. Druga generacija nastavlja tradiciju slovačkog sela, ali slika drugačije, u skladu s vremenom. Duh svega što su generacije učinile prenosimo radionicama, likovnim kolonijama, na predavanjima, u radu sa decom i mladima. Upućujemo ih i pružamo im priliku da jednom godišnje da ovde izlažu, dodaje Marija Raspir, direktorka Galerije naivne umetnosti u Kovačici.