Nagradu „Meša Selimović" podelili Bajac i Demić

Nagradu „Meša Selimović” za 2016. godinu, saopštio je Dragan Bogutović, jedan od osnivača ove nagrade, dobili su Vladislav Bajac (1954), za knjigu „Hronika sumnje” (izdavač: „Geopoetika”, Beograd) i Mirko Demić (1964), za knjigu „Ćutanja iz Gore” („Agora”, Zrenjanin – Novi Sad). U ovogodišnjem Velikom žiriju „Večernjih novosti” za knjigu godine učestvovalo je 55 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara.

Oko nagrade okupili su se, 29. put, književni znalci koji redovno prate domaću produkciju i koji su godinama privrženi ovom prestižnom priznanju. Izabrani kritičari pripadaju veoma različitim generacijama, između najmlađeg i najstarijeg je 55 godina, i, što je posebno važno, zagovornici su različitih književnih poetika. Književni znalci dolaze iz Beograda, Novog Sada, Niša, Smedereva, Kruševca, Kragujevca, Mladenovca, Banjaluke, Bijeljine, Novog Pazara, Zrenjanina, Sombora, Kosovske Mitrovice, Svrljiga, Vršca, Jagodine, Mokrina, Velike Plane i Novog Mileševa.

Kritičari su ovoga puta predložili 112 knjiga, a nagradu „Meša Selimović” dobili su ravnopravno, sa po 15 glasova, Vladislav Bajac i Mirko Demić. Ovo je četvrti put da se ovo prestižno priznanje deli na ravne časti. Na drugom mestu je zbirka pesama Miroslava Maksimovića „Bol” (deset glasova), treće mesto dele knjige Jelene Lengold „Raščarani svet”, Dragana Boškovića „The clash”, Mila Lompara „Pohvala nesavremenosti” i Dragana Hamovića „Put ka uspravnoj zemlji” (devet glasova), na četvrtom mestu je knjiga Anđelka Anušića „Glasovi sa granice” (osam glasova), peto mesto je pripalo Aleksandru Milanoviću i knjizi „Reč pod okriljem poetike” (sedam glasova). Slede knjige Radivoja Mikića, Ivane Dimić, Anje Marković i Boška Suvajdžića (šest glasova) i knjige Svetlane Slapšak i Vladimira Tabaševića (pet glasova).

Na vest o dobijanju nagrade, Vladislav Bajac, koji je službeno u Skoplju, rekao je da nagrade koje nose imena velikih pisaca, već same po sebi, čine čast dobitniku. Potom je podsetio da je pre skoro četvrt veka, zajedno sa Svetislavom Basarom, bio prvi dobitnik novoustanovljene stipendije koja je nosila ime Borislava Pekića. U žiriju su tada bili, između ostalog, Borislav Mihajlović Mihiz i Predrag Palavestra.

– Kako sam tada bio, tako sam i sada, ponosan što mi se ovoga puta ime veže za vrsnog stilistu, setnog građanina i hrabrog tragaoca za pravdom. Osim intimnog književnog poštovanja koje imam prema Selimoviću, imao sam i tu sreću da mi je svojevremeno, 2008. godine, u istom kolu, kod istoga pariskog izdavača, bio objavljen roman zajedno sa Mešinim (usuđujem se da ga nazovem po imenu jer mi je blizak skoro kao intimni prijatelj). Tada sam se, samo u prisustvu njegove knjige, po drugi put u životu osetio kao nagrađena polovina „dvojca bez kormilara”. I evo trećeg književnog „rečnog brzaka” u kojem sa kolegom Demićem delim sudbinu možda najdemokratskije nagrade koju imamo (u režiji „Večernjih novosti”). Kada vas za nagradu odaberu glasovi pedeset pet književnih kritičara čiji je, nadam se, kormilar Meša Selimović, onda zasigurno možete tvrditi da ste napisali dobru knjigu, uprkos sopstvenoj sumnji – ističe Bajac.

Za većinu pisaca, kaže Mirko Demić, vest o nagradi dolazi kao kratkotrajno obasjanje usred svakodnevnih sumnji i iskušenja koje svaki stvaralački napor podrazumeva. Naročito ako se radi o nagradi koja nosi ime Meše Selimovića, pisca koji je od nesigurnosti i sumnje izatkao najvrednije stranice naše literature. Ukazao je, potom, na Selimovićevu izreku: „Ta obeshrabrenost, klonulost, nevjerovanje u sebe ostavili su traga na meni sve do danas. Zato sam počeo kasno da pišem, zato sam nesiguran u sebe, zato svakom poslu prilazim kao početnik, strahujući od negativnog suda”.

Mirko Demić je priznao da su sumnja i nesigurnost i njegovi pratioci, pogotovo tokom poslednjih desetak godina od kako ispisuje svoje petoknjižje (koje „Ćutanje iz Gore” hronološki otvara), u čijem je središtu sudbina Srba iz Hrvatske, gde je i sam rođen.

Nagrada „Meša Selimović” biće uručena sredinom marta, u Narodnom pozorištu u Beogradu.