Euforija oko Martina Šulca

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Procena nemačkog vicekancelara i odlazećeg šefa Socijaldemokratske partije (SPD) Zigmara Gabrijela da je pametnije da stranku i kancelarsku kandidaturu prepusti Martinu Šulcu jer će bivši predsednik Evropskog parlamenta imati veće šanse da pobedi Angelu Merkel u trci za kancelarskom foteljom bar zasad se pokazala tačnom. Za samo četiri nedelje, čitava euforija oko Šulca doprinela je da prvi put od 2006. SPD u anketama bude popularnija od kancelarkinog konzervativnog bloka Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU).

Rezultati ankete instituta Emnid, koje je objavilo nedeljno izdanje tabloida „Bild”, SPD sada uživa podršku od 33 odsto birača, dok je pre Šulcove kandidature bila samo oko 20 odsto. CDU–CSU uživa podršku 32 odsto, dok je desničarska Alternativa za Nemačku pala na devet odsto podrške, što je njen prvi pad ispod 10 odsto u poslednjih godinu dana, kada je uglavnom beležila samo rast popularnosti. Levica uživa osam odsto podrške, a Zeleni sedam odsto tako da bi sa SPD ove tri levo orijentisane stranke zajedno imale 48 odsto glasova, što bi im dalo dovoljno poslaničkih mandata da formiraju koalicionu vladu, jer manje stranke ne bi prešle prag od pet odsto, osim Liberalnodemokratske partije koja ima šest odsto podrške.

Da je Gabrijel postao kancelarski kandidat SPD-a, on nikad ne bi mogao da ostvari ovaj rezultat budući da je već tri i po godine vicekancelar u Merkelinoj vladi, pa čak i verne socijaldemokrate smatraju da je svojim radom više doprineo konzervativnom programu demohrišćana nego što se borio za ostvarenje socijaldemokratskih ideja. Nasuprot njemu, Šulc nije bio deo unutrašnje politike, već je popularnost stekao u Briselu i Strazburu gde se nije libio da oštro napadne desničarske populiste. Zbog toga mu je sada lakše da kampanju usmeri protiv Merkelove te da bude glasan zagovornik socijalne pravde, obećavajući promene koje socijaldemokrate kao mlađu partneri u Merkelinoj prvoj i trećoj vladi nisu ispunile.

I dok Šulcova obećanja da će se boriti za socijalnu pravdu i protiv desnog populizma privlači sve više Nemaca, najpopularniji nemački demohrišćanin i ministar finansija Volfgang Šojble ga je u nedavnom intervjuu za politički magazin „Špigl” nazvao „nemačkim Trampom”, smatrajući da Šulc koristi populizam kako bi stekao popularnost, a da je to posebno opasno u ovakvom vremenu.

„Ako Šulc poziva svoje ljude da viču ’Učinimo Evropu ponovo velikom’, onda je to skoro bukvalno isto kao ono što je radio Tramp”, rekao je Šojble, dodajući da bi Šulc trebalo „malo da promisli” i promeni svoj nastup. „U vremenima kada je širom sveta ogromno iskušenje populizma, političari ne bi smeli da govore kao gospodin Šulc. On nije autsajder koji dolazi iz šume. Čovek je decenijama sedeo u Evropskom parlamentu, na kraju kao njegov predsednik. Ako to nije establišment, ja onda ne znam šta je.”

Međutim, Šulc i te kako želi da među Nemcima bude sagledan kao čovek koji može da donese promene, ne samo u odnosu na Merkelovu već i u odnosu na njegove kolege socijaldemokrate. U dokazivanju da je Šulc suprotnost Merkelovoj, pomaže mu i sam Gabrijel, koji je naprasno optužio Merkelovu da je svojom ekonomskom politikom dovela do „podele EU”, dok je Šulca hvalio zbog njegovog „deceniju dugog protivljenja desničarskom populizmu i posvećenosti socijalnoj pravdi, demokratiji i socijalnoj koheziji u Evropi”. S druge strane, Šulc nastoji da se prikaže i kao promena u odnosu na dosadašnji rad SPD-a, pa je tako juče najavio promene u čuvenoj reformi „Agenda 2010”. Ova reforma, uvedena 2003. u vreme socijaldemokratskog kancelara Gerharda Šredera, smanjila je nezaposlenost tako što je liberalizovano tržište rada omogućavanjem da se ljudi zapošljavaju i na po samo nekoliko sati nedeljno, a smanjena su i socijalnih davanja. Šulc sada želi da se produži period na koji nezaposleni dobijaju nadoknadu od države i da se uvedu striktnija pravila o raskidu ugovora o radu.

„Kada neko sa 50 godina posle 15 meseci primanja naknade za nezaposlene pređe na socijalnu pomoć, onda to udara na egzistenciju”, rekao je za „Bild” Šulc, najavljujući da je zbog toga neophodna promena „Agende 2010”, iako je on svojevremno za nju govorio da je „pravi odgovor za fazu (ekonomske) stagnacije”. „Pogrešiti nije ponižavajuće. Važno je da, kada se greške prepoznaju, one budu ispravljene.”

Prema aktuelnim propisima, nadoknadu za nezaposlene mlađe od 50 godina primaju 12 meseci, oni od 50 do 55 primaju 15 meseci, a stariji od 55 na to imaju pravo 18 meseci. Skraćivanje perioda na koji nezaposleni imaju pravo da primaju ovu finansijsku pomoć bila je jedna od ključnih Šrederovih reformi, kojima je poprilično doprineo i aktuelni šef države Frank Valter Štajnmajer, što je nateralo mnoge da prihvataju slabo plaćene poslove ili poslove na po sat-dva dnevno te formalno nezaposlenost u Nemačkoj. Ipak, ovo krnjenje nekadašnje nemačke socijalne države mnogi glasači nikad nisu zaboravili SPD-u.

Šulc očigledno želi da SPD vrati na put partije levog centra tako da nemački mediji ističu da će u narednim nedeljama njegova partijska koleginica i ministarka rada Andrea Nales predložiti da ubuduće svi stariji od 50 godina posle gubitka posla imaju pravo da 24 meseca primaju nadoknadu za nezaposlene. Ovim potezima Šulc očigledno uspeva da vrati nezadovoljne birače koji su prestali da glasaju ili su prebegli u tabor AfD-a, dajući im nadu u moguće promene. Doduše, kancelarka još nije krenula zvanično u kampanju te do izbora 24. septembra ima dosta vremena da se odnosi snaga promene.