Odlazak maestra ruske diplomatije

Ruski ambasador u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin zastupao je svoju državu tokom 10 godina, od kojih je poslednjih nekoliko obeleženo rastom tenzija sa Zapadom, što se i te kako prelamalo i kroz odluke i rasprave u ovoj svetskoj organizaciji. Pogoršanje odnosa između SAD i Rusije, poslednje optužbe iz Vašingtona da se Rusija mešala u američke predsedničke izbore pomažući Trampu, samo su kulminacija konfrontacije koja je počela oko Libije, Sirije i Ukrajine, razmeštanja raketnog štita NATO-a i gomilanja naoružanja.

U oktobru prošle godine sam Čurkin je u jednom intervjuu rekao da odnosi Rusije i SAD nisu bili tako zategnuti još od arapsko-izraelskog rata, koji je dve sile, gotovo četiri decenije posle rata, doveo do nove vojne konfrontacije.

U svim tim političkim turbulencijama ambasador Čurkin je žustro i beskompromisno zastupao stavove svoje zemlje, ali i ne samo svoje, kada je Rusija smatrala da se krši međunarodno pravo i umeo je u zgradi na Ist riveru da bude prilično oštar.

 „Njujork tajms” je juče podsetio da je Čurkin bio odsutan sa poslednjih nekoliko sednica Saveta bezbednosti, što je bilo neuobičajeno. Tokom ovog meseca on je, odgovarajući na pitanje novinara, demantovao da ima problema sa zdravljem. Zamenik ambasadora Vladimir Safronkov rekao je da je Čurkinu u ponedeljak pozlilo u kancelariji u UN, nakon čega je prebačen u bolnicu, gde je preminuo. Ruski zvaničnici nisu saopštili od čega je preminuo, a američki izvori tvrde da je u pitanju bio srčani udar.

Čak i njegovi politički neistomišljenici, s kojima je imao oštre verbalne sukobe, poput Samante Pauer i njene naslednice u UN Niki Hejli, napisale su da je Čurkin bio odličan diplomata i da je „bez dileme zastupao pozicije svoje zemlje uz veliko umeće”. Pauerova je napisala da je očajna zbog njegove smrti i da je Čurkin bio „maestro diplomatije i izuzetno brižan čovek koji je radio sve što je mogao kako bi se prevazišle nesuglasice između SAD i Rusije”.

Novinari dodaju da je ruski ambasador osim diplomatske uloge u Savetu bezbednosti ulazio i u ulogu prevodioca, jer je uskakao vidno iznerviran kada prevodioci nisu uspevali da postignu ritam njegovog rafalnog govora.

Zapadni mediji podsećaju da je zdušno branio Bašara el Asada i da je u ime Rusije šest puta uložio veto na rezolucije kojima je zahtevano kažnjavanje njegovog režima. Takođe, neprekidno je dovodio u pitanje dokaze koje su protivnici Asadovog režima iznosili u UN tvrdeći da su njegove snage počinile ratne zločine. S istom istrajnošću u decembru je proveo sate s američkim i francuskim kolegama dogovarajući rezoluciju o nadgledanju evakuacije iz Alepa, što je bio prvi konsenzus o Siriji.

Poslednje ukrštanje mišljenja sa američkom ambasadorkom Samantom Pauer u decembru (to je bila poslednja sednica u njenom mandatu) – bilo je naročito oštro. Ona je upozorila da će zbog učešća avijacije oko Alepa Rusija ući u svetsku istoriju o „savremenom poimanju zla” i da za to treba da ih bude sram. Pre nje su s optužbama protiv Rusije istupili i predstavnici Velike Britanije i Francuske. Naglasivši da ne želi „zapadnoj trojki” posebno da ukazuje na ulogu njihovih zemalja u nastanku terorističke Islamske države i u raspaljivanju sirijske krize, Čurkin je rekao: „Prisetite se ’zasluga’ svojih zemalja! Potom možete nastupati sa pozicija moralne ili druge superiornosti. Posebno mi je čudno izlaganje predstavnice SAD koja je svoj nastup postavila tako kao da je ona sama Majka Tereza. Vodite računa o tome kakvu zemlju predstavljate! Imajte na umu problematične ’zasluge’ svoje zemlje. A ko je u čemu kriv – istorija i Gospod će razlučiti.”

Srbi ga, možda najviše, pamte po tome što je u SB UN zastupao i stavove Srbije prema Kosovu i Metohiji, a u svojoj dugoj diplomatskoj karijeri značajna je i njegova uloga u BiH. U ime Rusije je pre dve godine uložio veto na rezoluciju Velike Britanije da se u Srebrenici dogodio genocid.

Tvrdi se da je on bio zaslužan što je Jeljcin ipak poslao izvestan broj ruskih vojnika koji su raspoređeni oko Sarajeva kako bi doprineli u sprovođenju prekida vatre. Ta odluka nije proizvela neki značajan efekat, a u jednom intervju za „Pais” 1994. godine, na pitanje šta bi kritikovao po pitanju ruske uloge u ratu u bivšoj Jugoslaviji, rekao je da će odgovor ostaviti za svoje memoare. Memoari nisu objavljeni. Čurkin je bio aktivni diplomata i umro je dan pre svog 65. rođendana. O ratu u BiH možda najrečitije govori jedna njegova rečenica iz vremena pokušaja posredovanja oko primirja i odlaganja vazdušnih napada koje je protiv srpske vojske najavljivao NATO: „U BiH ne možete da bombardujete i pregovarate. Možete da imate ili pregovore ili totalni rat.”

Opraštajući se od svog kolege s kojim je „rame uz rame išao kroz život”, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je na fejsbuk stranici ministarstva juče napisao nekoliko rečenica upravo iz ratnog vremena u BiH. „U proleće 1990. godine istovremeno smo imenovani za zamenike ministra, ja sam bio zadužen za UN, a on za Balkan, kada je postao stalni predstavnik predsednika Rusije za rešavanje krize na teritoriji bivše Jugoslavije. U tom svojstvu, on je praktično čitav februar 1994. proveo u BiH koja je bila zahvaćena sukobima, tražeći objektivnu istragu eksperata UN za eksploziju na sarajevskoj pijaci Markale, za koju su odgovornost jednodušno hteli da prebace na Srbe”, napisao je Lavrov.

Naglasivši da je Čurkin na tom zadatku u Sarajevu, gde snajperi svakodnevno rade, postigavši željeni rezultat, dočekao svoj 42. rođendan, Lavrov je postavio svoje stihove kojima mu je tada čestitao rođendan.

I Čurkin je, kao i Lavrov, završio prestižni Moskovski državni institut za međunarodne odnose i odmah je kao prevodilac uključen u Ministarstvo spoljnih poslova (govorio je tečno engleski, francuski, mongolski i ruski). Rođen je 21. februara 1952. Pre nego što je postavljen za za diplomatskog predstavnika Rusije u UN u maju 2006. godine, bio je ambasador u Belgiji, Kanadi i predstavnik u NATO-u. Od 1992. do 1994. godine bio je specijalni predstavnik ruskog predsednika za pregovore o bivšoj Jugoslaviji. Doktorirao je istoriju.

Izraze saučešća uputili su ruski i svetski državnici i zvaničnici izražavajući nepodeljen osećaj velikog gubitka čoveka koji je doprinosio diplomatskom rešavanju problema.

Lavrov: Ukrajincu je naređeno da blokira predsedničko saopštenje UN

Moskva – Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je juče da se ambasador Ukrajine u SB UN ne bi sam odlučio da blokira predsedničko saopštenje posvećeno Vitaliju Čurkinu, što znači da mu je to naređeno, preneo je Tas. „Što si tiče odbijanja ukrajinskog predstavnika u UN da podrži usvajanje saopštenja, mislim, imajući u vidu kako je organizovan rad u SB i skoro ne sumnjam da se on na tako nešto ne bi odlučio. Znači, naredili su mu”, rekao je Lavrov dodavši da to „nije hrišćanski i prevazilazi sve moralne granice”.