Nemački desničari sarađuju sa Rusima

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Sastanak šefice desničarske Alternative za Nemačku (AfD) Frauke Petri sa ruskim parlamentarcima u Moskvi, među kojima su bili bliski saradnici Vladimira Putina, ali i ruski krajnji desničari, dali su municiju njenim kritičarima, kako onima koji AfD vide kao „piona” preko kojeg Rusija želi da se meša u nemačku unutrašnju politiku, tako i onima unutar AfD kojima smetaju pojedini potezi liderke ove opozicione stranke.

AfD je preksinoć šturo, skoro kao beznačajnu informaciju, saopštila da je delegacija stranke, na poziv regionalne vlade Moskve, imala u toku vikenda u ruskoj prestonici razgovore o saradnji između nemačkih pokrajinskih i ruskih regionalnih parlamenata. Kako se navodi, na marginama susreta Frauke Petri je imala sastanak sa predsednikom ruske Državne dume Vjačeslavom Volodinom, kao predstavnikom stranke „Jedinstvena Rusija”, potom njegovim zamenikom Pjotrom Tolstojem i „ostalim poslanicima Dume”.

Petrijeva nije htela da pojašnjava sa kime se sve srela i o čemu su razgovarali, ali nemački mediji su tek na osnovu saopštenja ruskog parlamenta saznali da je na tom, kako ocenjuju, „tajnovitom sastanku” prisustvovao i šef poslaničke grupe Liberalnodemokratske partije Vladimir Žirinovski, potom predsedavajući odbora za spoljne poslove Leonid Sluckij i predsedavajući odbora za energetiku Pavel Zavaljni. Osim toga, u saopštenju Dume se ističe da je „raspravljano o temama koje se tiču saradnje regionalnih parlamenata, međupartijske saradnje i razvoja kontakata između podmladaka partija”.

Tajnovitost Petrijeve i profil njenih sagovornika dovoljni su da u pojedinim analizama ovo bude bar posredan dokaz da Kremlj preko AfD želi da se umeša u unutrašnju politiku Nemačke, i to pred izbore. Naime, Volodin, ne samo da je prvi čovek Dume već važi za jednog od Putinovih najpoverljivijih ljudi i najuticajnijih zvaničnika, koji je svojevremeno bio šef Putinovog kabineta. Tolstoj, koji je prapraunuk čuvenog pisca Lava Tolstoja, u Rusiji je poznat kao voditelj mnogobrojnih političkih emisija na državnom Kanalu 1, pri čemu ga ruska opozicija optužuje da često u svojim emisijama širi dezinformacije i propagandu, naročito o Ukrajini i Zapadu.

Kako je saznao DPA uvidom u informacije o partijskim putnim troškovima, u Moskvu je sa Petrijevom išao i funkcioner AfD Julijan Flak, koji je zadužen za partijsku organizacionu, programsku i finansijsku strategiju. Iako to može da nagovesti da AfD prima finansijsku pomoć od Kremlja, nedavno u javnosti obelodanjen izveštaj dve nemačke obaveštajne službe ukazuje da ne postoje jasni dokazi da Moskva utiče na nemačku unutrašnju politiku i da finansira AfD. Međutim, u poverljivom izveštaju obaveštajaca navodi se da su „mogući pokušaji ruskog uticaja” kroz AfD. Nemački analitičari smatraju da se taj uticaj vidi i u tome što ruski državni mediji, koji imaju sajtove i na nemačkom, poput RT, u poslednje vreme veoma često daju funkcionerima AfD platformu da napadaju nemačku vladu, te da bi to moglo da utiče na oko tri miliona nemačkih državljana koji govore ruski.

S druge strane, to što se Petrijeva u Moskvi susrela sa Žirinovskim i razgovarala o međupartijskoj saradnju mogla bi da bude dobra „municija” za njene suparnike unutar AfD. Mnogobrojni ekstremni stavovi Žirinovskog su poprilično poznati u Nemačkoj, pri čemu ga je nemački najtiražniji tabloid „Bild” svojevremeno nazvao „ruskim Hitlerom”. Susret Petrijeve i „ruskog Hitlera” dolazi u trenutku kada je ona podržala pokretanje procedura za izbacivanje iz partije istaknutog člana Bjerna Hekea, zbog njegovog govora u kome je rekao da Nemačka mora da napravi zaokret od 180 stepeni kada je u pitanju sećanje i priznavanje nacističke prošlosti i da je spomenik u Berlinu posvećen milionima jevrejskih žrtava holokausta „spomenik srama”.

Ove reči Hekea, koji je šef ogranka AfD u istočnonemačkoj pokrajini Tiringija, izazvale su burne reakcije širom Nemačke, a Petrijeva i još dve trećine funkcionera stranke su glasali za njegovo izbacivanje, očigledno želevši da sedam meseci pred savezne parlamentarne izbore dokažu javnosti da AfD nije stranka koja baštini neonacističke i radikalne ideje. Međutim, susret i najava saradnje sa Žirinovskim je u kontradikciji sa postupkom za izbacivanje uticajnog funkcionera Hekea, koji se čak u međuvremenu izvinio za svoju izjavu, rekavši za magazin „Špigl” da je pogrešio. Doduše, još nije izvesno da će Heke biti isključen iz stranke, ali njegove pristalice će ovu situaciju iskoristiti protiv Petrijeve, koja inače nastoji da homogenizuje stranku čiji su članovi i funkcioneri poprilično različitih stavova i uverenja.

Heke spada u onaj deo kontroverznih funkcionera AfD, koji ne zaziru od provokacija i koketiranja sa desničarskim ekstremizmom, što je u manjoj meri i Petrijevoj bilo svojstveno. Međutim, sada ona pre svega nastoji da partiju pozicionira kao desničarsku partiju sličnu francuskom Nacionalnom frontu Marin le Pen. Zbog toga Petrijeva sada pre svega ističe da se zalaže za potpuno odustajanje od ideje multikulturalizma u korist nemačke kulture koja bi trebalo da bude dominantna i vodeća. Osim toga, zalaže se za zabranu gradnje džamija, zabranu nošenja burke, uvođenje državnih dozvola za rad imama u Nemačkoj, pri čemu kaže da je za „neograničenu slobodu veroispovesti i uverenja” ali da smatra da „islam ne pripada Nemačkoj”. Ovi njeni stavovi su za vodeće nemačke stranke ekstremni, ali za deo funkcionera AfD preblagi, tako da je interna borba za vlast i dalje žestoka i preti da ugrozi izborni rezultat stranke.