Kostić sa visine gleda PKB

Ivana Albunović

23. 02. 2017. 22:00

Гардинство ПКБ у Падинској скели (Фото Н. Неговановић)

Miodrag Kostić, vlasnik „MK grupe” potvrdio je juče da je njegova kompanija zainteresovana za PKB i rekao da taj kombinat treba da kupi neko ko od njega može da napravi profitabilno preduzeće. On je dodao da je problem što je ovaj beogradski kombinat prilično uništen u poslednjih desetak godina.

Država nas je bacila na kolena

Milisav Đorđević, predsednik Nezavisnog sindikata PKB, koji je takođe prisustvovao jučerašnjem skupu, reagovao je na Kostićeve navode o ogromnom dugu ovog preduzeća. On je rekao da su oni najvećim delom napravljeni u vreme kada je država, preko PKB-a, kupovala socijalni mir.
– Prodavali smo mleko u vreme hiperinflacije i bombardovanja ispod cene. Danas PKB posluje pozitivno. Ukinuli su nam premije za mleko, a vama i ostalim velikim proizvođačima nisu. Država nas je bacila na kolena, samo da bi na lakši način neko došao do imovine ovog preduzeća – istakao je Đorđević.

– Preleteo sam PKB helikopterom bar sto puta, jer mi je na liniji za Kovačicu i Kovin. Znam svaku njivu. Iz sistema za navodnjavanje raste drveće visoko i do 15 metara. Ovo preduzeće je u poslednjoj deceniji mnogo propalo u agrarnom smislu. Zadržalo je samo infrastrukturu – rekao je Kostić na jučerašnjem okruglom stolu na temu „Ekonomske i socijalne posledice prodaje poljoprivrednih preduzeća i zemljišta u Srbiji”. Kako je dodao, „PKB jede svoj kapital” jer je u njega do sada uloženo 100 miliona evra i da je to novac građana Srbije.

Na komentar pojedinih učesnika skupa da je kupovina PKB primamljiva zbog pretvaranja poljoprivrednog u građevinsko zemljište, Kostić je istakao da država ovaj problem može jednostavno da reši i trajno eliminiše potencijalne špekulante.

– To se može uraditi stavljanjem klauzule u ugovoru da ako gradu Beogradu za razvoj bude bilo potrebno građevinsko zemljište kupac mora da ga vrati. Ali po istoj ceni koju je platio, uz obračunavanje regularne bankarske kamate – istakao je Kostić. Smatra da je za Srbiju mnogo važnije od pitanja vlasništva, kako se upravlja poljoprivrednim zemljištem.

– Ako ćemo da povećamo subvencije od pet do osam puta, onda može da se razgovara o razvoju malog poljoprivrednog imanja. Ako ćemo da se zadržimo na 270 miliona evra za subvencije iz poljoprivrednog budžeta, nema ni teoretske šanse – rekao je Kostić. Hrvatska, navodi, podstiče proizvodnju šećerne repe sa 612 evra po hektaru, dok je trošak proizvodnje oko 1.100 do 1.200 evra, što znači da pokrivaju 50 odsto troškova poljoprivrednika. Njihov budžet je 1,2 milijarde evra na tri puta manjem resursu, a proizvodimo isto, pa kako onda da budemo konkurentni. On se osvrnuo i na pitanje kadrova u poljoprivredi:

– Nemamo dobre agronome. Ako neko u ovoj sali može da ih nađe, neka mi kaže. Tražim deset agronoma sa platom od 2.000 dolara da idu u Ukrajinu. Neće, nema ih. „MK grupa” nema problem sa novcem za ulaganje, već kako da nađe kadrove koji će moći da implementiraju ono što se od njih traži – rekao je Kostić.

Ministarstvo privrede: Vlada odlučuje o modelu privatizacije PKB-a

Pisma o zainteresovanosti za privatizaciju Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB) dostavilo je jedno fizičko lice iz Kovina, dve kompanije iz Srbije, kao i kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kine, Singapura i dve iz Velike Britanije, saopštilo je juče Ministarstvo privrede. – Pisma o zainteresovanosti nisu obavezujuća, oni koji ih nisu dostavili moći će takođe da učestvuju u daljem postupku privatizacije – navodi se u jučerašnjem saopštenju. Ministarstvo privrede će u narednom periodu predložiti vladi najoptimalniji način za privatizaciju. To može da bude prodaja kapitala, imovine, strateško partnerstvo ili kombinacija navedenih modela.

Srbija je u poslednjih 50 godina izgubila 1,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta ili 7,5 milijardi evra, upozorio je juče profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić.

– Pali smo u proseku na svega 0,35 hektara po stanovniku. U agrarnoj ekonomiji se smatra da je iznad 20 ari dovoljno za prehrambenu bezbednost. Za osam od 25 okruga u Srbiji ne može se reći da su tom smislu bezbedni – istakao je Ševarlić, dodajući da je od 1991. godine uništeno čak 400.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.

– Svaka četvrta privatizacija u ovom sektoru je poništena, a da niko nije odgovarao za raubovanje nacionalnog bogatstva – rekao je Ševarlić, dodajući da je ključno pitanje u slučaju prodaje poslednjeg velikog poljoprivrednog preduzeća u Srbiji (PKB), zbog čega država nije konsultovala stručnjake nego će o modelu privatizacije odlučivati na osnovu predloga potencijalnih kupaca.

Većina stručnjaka, koji su prisustvovali jučerašnjem skupu na Institutu ekonomskih nauka, smatra da Srbija ne sme da dozvoli prodaju zemlje strancima, ali sumnja da država ima snage da se izbori sa pritiscima koji dolaze iz EU.

Agrarni stručnjak i nekadašnji direktor PKB Vojislav Simanović, rekao je da nama očigledno još nije jasno da je 2007. godine, sa početkom svetske ekonomske i prehrambene krize, počela nova epoha u poljoprivredi.

– Širom sveta tada je počela pomama, da ne kažem grabež za poljoprivrednim parcelama. Prema procenama, razvijene bogate zemlje kupile su i do 230 miliona hektara plodne zemlje. Taj proces traje i bojim se da će pritisak Evropske unije i dalje biti jak – rekao je Simanović, dodajući da evropske države više nemaju dovoljno neobrađenog zemljišta i moraju da idu u osvajanje novih tržišta, a zemlje istočne i jugoistočne Evrope su idealne za te namene.