Nastavnici na pretčasu kod robota

Mom robotu sam nadenula ime Aki. Presladak je, liči mi na kučence, sigurna sam da će ga i moji đaci zavoleti, a uz njega i programiranje, ushićeno kaže Vesna Ignjatović, nastavnica tehničkog i informatičkog obrazovanja u beogradskoj OŠ „Ujedinjene nacije”.

Sa još dve koleginice ona je juče delila školsku klupu u improvizovanoj učionici u dorćolskom Kulturnom centru „Reks”, gde je za prestoničke nastavnike obavljena obuka u okviru akcije „Bitka za znanje”. Program je organizovao Fond B92, uz podršku ministarstava prosvete i telekomunikacija.

U prvom krugu, 81 škola širom Srbije dobila je po pet robota, takozvanih mBotova, uz koje će učenici od petog do osmog razreda ovladati osnovama programiranja i ući u svet modernih tehnologija. Ali, sklapanjem i programiranjem robota najpre moraju da ovladaju nastavnici. Posle Novog Sada, Sremske Mitrovice, Kragujevca, Kraljeva, Niša i Negotina, juče su na red došli nastavnici iz 17 škola, uglavnom iz Beograda.

Predavanje im je održao Miomir Popeskov, osnivač „Kliker centra za kreativno razmišljanje”. Prva lekcija – sklapanje malog plavog robota. Već posle 90 minuta, pred nastavnicom Vesnom i njenim kolegama, Aki i njegovih sedmoro „rođaka” oglasili su se zvučnim signalom, što je značilo da su spremni za „dresuru”, odnosno programiranje.

Popeskov je sve detaljno objašnjavao, na velikom panou su se smenjivale slike s projektora, korak po korak se ovladavalo programskim jezikom.

Nastavnici su pratili njegove „klikove” i ponavljali ih na laptopima na koje su zatim USB kablovima priključili mBotove. Rezultat prvog kodiranja bilo je da su se na robotima upalile lampice.

Zatim se krenulo sa složenijim kodovima za menjanje boja lampica, pokretanje robota levo, desno, u krug, pa onda putanjom u obliku osmice. Odmah je usledio i praktičan savet nastavnicima: da na podu učionice zalepe crnu izolir traku po kojoj će se robot kretati, jer je sposoban da razlikuje tamne i svetle boje.

Zatim je objašnjeno kako robota programirati da proceni koliko je udaljen od prve prepreke, ili menja tonove po muzičkoj lestvici.  Instrukcije su nastavnici pomno upijali, uz poluglasne komentare, poput: „Ovde nam sve izgleda jasno, ali je pitanje kako će biti kada se sami nađemo sa đacima i robotom.”

Popeskov je objasnio da će na mejlove dobiti link sa video-zapisima i svim uputstvima, ali i da će imati adresu foruma gde mogu postavljati pitanja programerima iz „Klikera” i razmenjivati iskustva.

„Mnogo je zanimljivo, sigurni smo da će i đacima biti”, rekao nam je u pauzi obuke Aleksandar Bogićević, nastavnik u prestoničkoj OŠ „Jovan Dučić”. Štaviše, uveren je da će krajem marta njegov tim učenika pobediti na prvom takmičenju lige škola koje su dobile mBotove.

– Jedini problem je što je dozvoljeno da sastavimo samo jedan tim za takmičenje, a ja imam najmanje 12 đaka koje bih za to odabrao. Apelujem da dozvole školama da formiraju bar po dva tima – kaže Bogićević.

Njegova koleginica Vesna Ignjatović nešto je uzdržanija:

– U jednom odeljenju učenici su mi rekli da se pribojavaju robota. Morala sam da odvojim vreme na nekoliko časova kako bih im objasnila da roboti čoveku olakšavaju, pa i spasavaju život, zamenjuju nas na teškim poslovima, pa čak i asistiraju pri hirurškim operacijama – kaže ova nastavnica beogradske OŠ „Ujedinjene nacije”.

U OŠ Mića Stojković iz Umčara za mBotove najviše su zainteresovani osmaci koji su, kako kaže profesorka informatike Ivana Mihajilović, neprestano zapitkivali zašto će dobiti samo pet, a ne više robota.

Predavača Miomira Popeskova pitali smo da li ga je neko od nastavničkih pitanja zateklo nespremnog.

– Ne, čak sam znao da odgovorim i da li će kasnije školama biti deljeni i roze roboti, koji bi bili inspirativniji za devojčice od sadašnjih plavih. Naravno, biće i takvih. I klinci su imali svoje „bisere”. Pitali su me da li mogu da isprogramiraju mBota da im složi odeću, raspremi krevet. Uvek im kažem da mogu, ali da je bolje da nauče da ga kodiraju da umesto njih na primer odnese tati sok, ili novine u drugu sobu – poručuje Popeskov.