Duži rok za koncesionara Aerodroma „Nikola Tesla"

Država je produžila rok za podnošenje prijava za koncesiju za Aerodrom „Nikola Tesla”. Zainteresovane kompanije svoje ponude mogu da dostave do 10. marta. Javnim pozivom od 10. februara kao poslednji datum za podnošenje prijava bio je predviđen 25. februar, odnosno 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva u „Službenom glasniku”.

Zvanično, rok je „produžen kako bi se što većem broju potencijalnih ponuđača omogućilo da pribave sva neophodna dokumenta i podnesu kompletne prijave”.  

Nezvanično, naši izvori iz Vlade Srbije kažu da je rok pomeren da bi što više zainteresovanih dostavilo ponude. Ima naznaka da kompanije sa dalekih destinacija u tako kratko postavljenom roku nisu stigle da dostave prijave i da se period od 15 dana ispostavio kao nedovoljan.

Juče nije bilo moguće saznati ima li zainteresovanih koncesionara i ko je do sada dostavio svoje ponude. Aerodrom „Nikola Tesla” sa svim učesnicima u ovom postupku potpisao je ugovor o tajnosti podataka.

Inače, u prvoj fazi ovog postupka, koja upravo traje, dostavljaju se neobavezujuće ponude, što znači da ćemo tek u drugoj fazi saznati ko je zaista zainteresovan da Aerodromom „Nikola Tesla” upravlja narednih 25 godina.

U medijima je kao najozbiljniji kandidat za koncesionara navodno viđen francuski „Vinči”. Zvanične potvrde o tome nije bilo. 

Kao potencijalni koncesionar ranije je spominjan i francuski „Bujig”. Međutim, javni poziv sadrži i klauzulu da na njemu ne mogu učestvovati kompanije ili sa njima povezana lica koja imaju udeo veći od 20 odsto u bilo kom aerodromu u regionu, koji se nalazi na manje od 450 kilometara u Beogradu. To znači da je francuski „Bujig” automatski diskvalifikovan jer ima 20,77 odsto vlasništva u zagrebačkoj vazdušnoj luci „Franjo Tuđman”. Udaljenost između Beograda i Zagreba vazdušnom linijom je 338 kilometara.

Kao potencijalni koncesionar spominjan je i nemački „Fraport”, koji upravlja aerodromom u Frankfurtu, Antaliji, Larnaki, Burgasu, a za nas je najinteresantnije njegovo prisustvo u regionu, odnosno vlasništvo nad aerodromom u Ljubljani. Vazdušnim putem do Ljubljane ima 485 kilometara, što znači da „Fraport” ispunjava uslov postavljene geografske distance. Iz ove kompanije za „Politiku” ističu da razmatraju mogućnost proširenja internacionalnog poslovanja i u tom cilju „analiziramo globalno tržište”. Međutim, nisu mogli da potvrde da li je Aerodrom „Nikola Tesla” deo njihove strategije proširenja poslovanja.

Svojevremeno je i kineska državna kompanija „Šandog haj spid”, koja je koncesionar aerodroma u Tuluzu, a kod nas poznata kao graditelj dve deonice auto-puta između Obrenovca i Uba i između Lajkovca i Ljiga, iskazivala interesovanje za beogradsku vazdušnu luku. U prilog tome ide i nezvanična informacija da su za aerodrom zainteresovani i koncesionari sa Dalekog istoka.

Takođe, ima naznaka i da arapski investitori mogu da se jave na ovaj poziv.

Premijer Aleksandar Vučić je gostujući nedavno u emisiji „Upitnik” istakao da će „koncesionar raditi mnogo bolje nego što mi možemo da radimo”. Javnost, međutim, još nije videla studiju opravdanosti davanja beogradskog aerodroma u koncesiju. Na tu činjenicu ukazuje i Zlatko Minić iz organizacije „Transparentnost Srbija”.

– Možda koncesija jeste najbolje rešenje, ali javnost nije videla studiju koja to pokazuje. Ono što dodatno unosi sumnju je što je to bio zadatak konsultantske kuće „Lazard” koja je povezana sa jednim od zainteresovanih koncesionara – francuskim „Vinčijem”. Ako se ta kompanija zaista javi na poziv koji je država raspisala imamo razloga da sumnjamo kako je „Lazard” došao do zaključka da je za aerodrom koncesija najbolje rešenje. Možda je to zaista objektivna studija i možda je reč o nizu slučajnosti. Ali sve dok je ne vidimo, mi imamo razloga da sumnjamo – kaže Minić.

Zanimljivo je da „Lazardov” investicioni fond drži akcije firme „Vinči”, koja je, inače jedna od najvećih svetskih građevinskih kompanija po prihodima. „Vinči” je i jedan od glavnih koncesionara u saobraćajnoj infrastrukturi