Napredovanje u nauci – dođi juče!

Pravilnik o postupku načinu i vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača, koji je donelo ministarstvo nadležno za nauku, donekle podseća na navedene reči B. Šoa.

Ovim pravilnikom nije rešen ni jedan problem u srpskoj nauci, a stvoreno je barem dvadeset tri nova! Tačno toliko nesaglasnosti sa Ustavom i zakonima je ustanovio Institut za uporedno pravo u Inicijativi za ocenu ustavnosti i zakonitosti koju je podneo Ustavnom sudu osporavajući navedeni pravilnik.

U modernoj jurisprudenciji, načelo zabrane retroaktivnosti nije samo pravni, već civilizacijski standard.

Osporenim pravilnikom baš to načelo brutalno je pogaženo. Suštinski su promenjeni uslovi potrebni za napredovanje u odnosu na prethodni pravilnik, a nije uređen prelazni režim.

To u praksi dovodi do slučajeva da oni koji su više godina marljivo radili i ispunili kriterijume za napredovanje prema prethodnom pravilniku, sada ne mogu napredovati u zvanje za koje su više godina marljivo radili, jer su naprasno promenjeni uslovi.

Neverovatno je da nikom nije palo na pamet da predvidi prelazni režim za ljude koji su ispunili kriterijume po prethodnom pravilniku.

Sav njihov trud pada u vodu, osim ako slučajno nisu „uboli“ nove uslove. Kao u onom vicu kada kupac na svoju opasku prodavcu da je cena robe koju su juče ispregovarali bila povoljnija, dobije mangupski odgovor: „Pa, ti dođi juče!“ Kao da neko naučnicima cinično poručuje: ko vam je kriv kada se pored nauke niste bavili nekim egzaktnijim stvarima, npr. gledanjem u pasulj?

Flagrantno kršenje elementarnih pravnih standarda oličeno je i u manjkavosti prilikom donošenja pravilnika. Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti (član 70. stav 7) jasno je propisano da navedeni akt donosi ministar, ali uz prethodno mišljenje Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj...

Ima jedan mali problem, taj Nacionalni savet do skora nije ni postojao. Sam akt je dakle formalno nezakonit.

Upravo je, nakon pobune velikog dela naučne zajednice, ovo bio razlog zbog koga je sama Vlada povukla konkurs o naučnim projektima, s obzirom na to da je i on imao identičnu manjkavost. I to je zaista pohvalan primer, kada je politika poslušala glas struke, pa ga valja istaći. Ali i nastaviti istim putem.

Protagonisti koji su ove akte branili vodeći se devizom da se „ne treba zakona držati kao pijan plota“ nisu više na vodećim funkcijama. Istim putem treba otpratiti i sporni pravilnik.

Nisu zanemarljive ni ostale protivpravnosti: dopisivanje novih uslova pravilnikom kao podzakonskim aktom, mimo zakona; samododeljivanje nadležnosti ministarstva, mimo zakona; propisivanje obaveza, mimo zakona; zadiranje u radnopravni status podzakonskim aktom itd.

Ovoliko manjkavosti pokazatelj su koliko obzira prema nauci su imali oni koji su bili zaduženi da o njoj brinu. Otuda i satirična vest „Vlade Kanade, Australije i Novog Zelanda poželele srpskim prvacima srećan polazak u školu“ ne deluje kao satira, već kao gorka istina.

Moji prijatelji: Luka u Majnhajmu, Sloba u Londonu, Igor u Moskvi, Ana i Nikola u Bostonu... Neki od njih predaju na najboljim svetskim univerzitetima ili rade na ozbiljnim projektima. Neki su otišli zbog boljih uslova, ali deo njih zato što ovde nisu dobili elementarnu šansu.

Hoćemo li, i kada neki mladi naučnici, koji stagniraju zbog ovako promišljenog pravilnika, odluče da odu, opet (sa čuđenjem!) kukati o odlivu mozgova?!

Akademska zajednica Srbije (Sindikat zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije, Institut za srpski jezik SANU, Balkanološki institut SANU, Etnografski institut SANU, Muzikološki institut SANU, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Institut za noviju istoriju Srbije, Institut za političke studije i Institut za međunarodnu politiku i privredu) podržala je inicijativu Instituta za uporedno pravo.

Ne sumnjam da neko ko je u stanju da onakve omaške napravi, misli da sve zna bolje od drugih, pa i od naučne zajednice. Kažu da niko nije tako siguran kao oni koji malo znaju. Otuda im možda ni mišljenje najviših naučnih institucija sigurno ne znači mnogo.

Svojim odnosom pokazali su da su nezadovoljni naučnicima u Srbiji. Al’ da parafraziramo Kanjoša Macedonovića: Moja gospodo, bolji i viši pođoše boljijema i višijema, a mi jedva vas dopadosmo!

Istraživač saradnik u Institutu za uporedno pravo, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti