Zaev najavljuje vladu oko 10. marta

Specijalno za „Politiku”
Skoplje – Na katolički Božić 2014. poslanici partije SDSM, sa Zoranom Zaevim na čelu, napustili su makedonski parlament jer su procenili da je partija VMRO-DPMNE te godine došla na vlast izbornom prevarom.

Novinari su tada izbačeni iz makedonskog parlamentarnog doma jer nije trebalo da zabeleže fizički obračun makedonskih poslanika u parlamentu.

Praktično, ovo je bio početak političke krize čija se tenzija postepeno podizala – sa „Zaevljevim bombama”, preko šarene revolucije, dva puta odlaganim izborima i na kraju albanskim postizbornim uslovljavanjem mandatara da formiranje nove vlade mora sadržati albansku platformu stvorenu u Tirani i Prištini pod pokroviteljstvom Rame i Tačija.

Epilog: Zoran Zaev dobiće priliku da formira vladu u koaliciji s Alijem Ahmetijem, ali se još čeka saglasnost od albanskog lidera da Zaev ode do predsednika Ivanova po mandat. Novinari su u međuvremenu dobili spor u Strazburu zbog toga što su 2014. godine izbačeni iz makedonskog parlamenta.

Prevazilaženje krize počinje teškim pregovorima tadašnjih parlamentarnih partija: VMRO-DPMNE, SDSM, DUI i DPA, ali tek kada su se uključili kao garanti predstavnici EU i SAD. Na tim pregovorima dogovoren je, a zatim i potpisan Pržinski dogovor, koji je omogućio organizovanje vanrednih parlamentarnih izbora 11. decembra prošle godine.

Na ovim izborima VMRO-DPMNE osvaja 51, SDSM 49, DUI 10, Besa pet, Albanska alijansa tri i DPA dva poslanika. Nijedna partija ne osvaja potrebnu parlamentarnu većinu da sastavi vladu (minimum 61 mandat). Predsednik Đorđe Ivanov daje mandat Gruevskom, ali on ga u zakonskom roku vraća jer nije uspeo da obnovi koalicioni dogovor s Albancima.

Postizborna situacija počinje da se komplikuje kada su albanske partije sačinile nacionalnu platformu pod pokroviteljstvom Rame i Tačija. Naime, najspornija tačka platforme postaje korišćenje albanskog kao državnog jezika. Lideri albanskih partija, s Ahmetijem na čelu, ne nalaze zajednički jezik sa Gruevskim i osmogodišnja koalicija puca. Partija DUI nakon razgovora sa partijom VMRO-DPMNE razgovara sa partijom SDSM i usklađuje želje i potrebe koje proizlaze iz platforme.

Do javnosti stižu konfuzne informacije, što Temelko Ristevski, profesor Ustavnog prava na skopskom pravnom fakultetu FON, ovako objašnjava: „Smatram da političari ne koriste valjano pravnu terminologiju, da je ne razumeju i da se sa pravnog aspekta prilično nepismeno izražavaju. To je uzrokovalo aktuelne nesporazume o upotrebi jezika, valjanosti ustavnih odredaba o upotrebi jezika, o Zakonu o upotrebi jezika i druge nesporazume o primeni odredaba Ustava.”

Sve pretpostavke ukazuju da će Zaev dobiti mandat od Ivanova i da će SDSM doći na čelo izvršne vlasti. Po Zaevu, kako je izjavio, Makedonija može da očekuju vladu već oko 10. marta. U to veruje i diplomatski kor u Makedoniji, koji ima veoma aktivnu ulogu posebno uoči dolaska komesarke Federike Mogerini početkom sledećeg meseca.

Međutim, kako je praksa u Makedoniji pokazala, i kada je gotovo, tada nije gotovo. Iako su albanski mandati deponovani, partija DUI još nije dala saglasnost da Zaev zatraži mandat za formiranje vlade. Ustavom nisu određeni rokovi do kada se neko od lidera ili budući mandatar mora pojaviti kod predsednika za dozvolu da formira vladu, a to nije odredio ni predsednik.

Možda je i ovo jedna od prednosti Albanaca koji su više puta najavljivali da se njima ne žuri jer se raspravlja o vitalnim pitanjima za albanski narod. Pre nego DUI da saglasnost Zaevu da zatraži mandat, u albanskoj stranci se razmišlja o još jednoj opciji: da pređe u opoziciju i da podrži vladin program koji bi na prvoj sednici ponudio zakon o upotrebi državnog jezika u Makedoniji. Kako je rekao portparol Albanaca, na makedonskim novčanicama bi u tom slučaju, pored makedonskog, bio i albanski jezik.