Kletva

Travničanin Oliver Frljić, rođen 1976. godine, ime je dobio po popularnom televizijskom voditelju Oliveru Mlakaru, kojeg je njegova majka obožavala. Ponovo je uzburkao kulturnu javnost smelim rediteljskim izrazom.

Ovog puta predstavom „Kletva”, po motivima drame poljskog autora Stanislava Vispijanskog, napisane 1899, o dvostrukom moralu crkve, koju je režirao u varšavskom pozorištu Povzehni, podigavši deo poljske javnosti na noge.

Predstava je premijerno izvedena prošle subote, a već narednog utorka krenuli su rafali optužbi, demonstracije, najave sudskih tužbi... Da stvar neće proći bez „buke i besa”, bilo je jasno već na konferenciji za novinare uoči premijere, kad je nekoliko medija odustalo od medijskog sponzorstva nakon što im je prikazan deo predstave.

Stanislav Vispijanski napisao je, prema istinitom događaju, dramu o svešteniku koji ima decu, a Frljić objašnjava da je predstavu „Kletva” radio kao otvorenu kritiku sprege crkve i politike u Poljskoj.

„Kletvu” je zbog blasfemije osudila Biskupska konferencija Poljske. Kancelarija regionalnog tužitelja u Varšavi najavila je da će pokrenuti istragu zbog aluzija na ubistvo najmoćnijeg političara u zemlji i seksualnih scena s krstom i likom pokojnog pape Poljaka, vređanja hrišćanskih vrednosti…

„Predstava sadrži javnu profanaciju krsta, svetog simbola za hrišćane. Osim religijskih simbola, izruguje se Ivanu Pavlu II, što je posebno žalosno za Poljake….”, navodi se u saopštenju koji je preneo bitno.net, uz nabrajanje: „Glumica simulira oralni seks sa kipom Ivana Pavla II, na koji se kasnije stavlja ploča. Druga vrišti da će svaka tri meseca biti trudna, i svaki put abortirati…”

– Premijera je prošla odlično, glumci su stalno prekidani aplauzima. Predstavom „Kletva” pokušao sam da proširim prostor slobode u jednom veoma polarizovanom društvu – objašnjava Frljić, uz komentar: – Ja sam prvi reditelj u Poljskoj posle velikog Grotovskog 1968. godine kojeg je napala Poljska biskupska konferencija.

Predstava „Kletva”, za koju, ipak, niko ne veruje da će biti zabranjena, pozvana je na gostovanje u Vroclav, ali i u berlinsko pozorište „Maksim Gorki”, u kojem će Frljić režirati 2018. godine.

Oliver Frljić, koji je završio filozofiju i religijsku kulturu, kao i pozorišnu režiju i radiofoniju na Akademiji dramskih umetnosti u Zagrebu, zbog svog originalnog scenskog rukopisa u predstavama „Kukavičluk”, „Mrzim istinu”, „Aleksandra Zec” godinama unazad je meta napada.

Dok je vodio Hrvatsko narodno kazalište Ivana pl. Zajca u Rijeci suočio se i s grafitom „Smrt Oliveru Frljiću”. Ipak, sve to ne obeshrabruje ga u njegovoj pozorišnoj misiji.

Frljić neprestano dobija pozive za posao u Nemačkoj, nacionalni teatar iz Manhajma, recimo, nudio mu je da bude njihov kućni reditelj, a među brojnim nagradama najdraže mu je priznanje udruženja Prijedorčanki „Izvor”, koje je prepoznalo njegov rad kao nešto što pokušava da vrati oduzetu ljudskost.