„Fantastična zver" vratila se u Beograd

Slika „Fantastična zver” Petra Lubarde, naslikana 1953. godine u Beogradu, za koju se tokom poslednje dve decenije nije ni znalo gde se tačno nalazi, prvi put posle više od šezdeset godina biće javno izložena – i to baš u našoj prestonici, od 1. marta, u prostoru „Eurosalona”, na Adrićevom vencu. Delo dimenzija 195 sa 110 centimetra, koje je zajedno sa još 24 slike nastalo zarad predstavljanja Jugoslavije na Bijenalu u Sao Paolu (gde je učestvovalo 712 umetnika) iste godine videla je brazilska publika ali ne i domaća, budući da je reč o jednoj od slika koje se iz ove daleke zemlje nisu vratile posle završetka manifestacije. Jer, upravo je ona otkupljena tokom trajanja bijenala, na kojem je naš umetnik postigao zapažen uspeh o čemu svedoči činjenica da su ga kritičari istakli u grupi sa Paulom Kleom, Oskarom Kokoškom, Pablom Pikasom, Pitom Mondrijanom, Edvardom Munkom, Henrijem Murom...  Naš velikan, jedan od najistaknutijih umetnika 20. veka, autor dela kapitalnih za sagledavanje razvoja jugoslovenske umetnosti toga doba, tada je osvojio jednu od tri najveće nagrade, upravo u deceniji koja se smatra ključnom za njegov međunarodni uspeh.  

Osim kurioziteta da se slika vraća u Srbiju upravo u 2017, u kojoj se obeležava 110 godina od Lubardinog rođenja, sama sudbina slike prilično je zanimljiva. U katalogu Oto Bihalji Merina iz 1957. „Fantastična zver” publikovana je pod nazivom „Riba” kao vlasništvo Muzeja moderne umetnosti u Sao Paolu, da bi 1964. u katalogu Lazara Trifunovića bila pod imenom „Ribe” pripisana privatnom vlasniku u Lionu, odnosno kolekcionaru Marku Barbezatu, jednom od poznatih izdavača knjiga u ovoj zemlji. Kod njega se nalazila sve do njegove smrti, nakon čega je porodica sliku prodala 2000. godine ali se ne zna kome, pa joj se, tako, izgubio svaki trag. Kako kažu Dušan Klepić i Vladimir Krstonošić, sadašnji vlasnici dela, njihova potraga trajala je godinama da bi se čitav posao pregovora i sama nabavka protegla na čak dve godine.

– Moj otac se kolekcionarstvom bavi skoro četrdeset godina, lično sam u tome skoro pola tog vremena, krećemo se u kolekcionarskim krugovima i naleteli smo na informaciju o slici na samom tržištu. Ipak, nismo je kupili na aukciji već direktno od privatnog vlasnika. I to u samoj Francuskoj. Interesantno je da je slika u Beograd stigla pre nego što smo nas dvojica otišli da je uživo prvi put vidimo, jer je između nas i tadašnjeg vlasnika došlo je do nesporazuma – objašnjava Dušan Klepić, dodajući da se zajedno sa Krstonošićem pobrinuo i za to da se cela priča proveri i u Interpolu, kako bi se obezbedila legalnost kupovine. Kako ističe naš sagovornik, nijedna zvanična ili muzejska institucija iz Srbije nije za sada pokazala nameru da je otkupi, postojalo je interesovanje zvaničnika iz Crne Gore, dok je verovatno da će se uskoro slika naći i na izložbi u toj zemlji.

Postavku u Srbiji pratiće i knjiga čiji su autori istoričari umetnosti Ješa Denegri i Petar Ćuković.