Srbija šesta u Evropi po starosti stanovništva

Prosečna starost stanovništva u Srbiji je skoro 43 godine, po čemu smo na šestom mestu u Evropi. Između 2002. i 2011. godine izgubili smo gotovo pola miliona stanovnika. Prema poslednjem popisu stanovništva, čak 160 lokalnih samouprava ima negativan prirodni priraštaj. Svake godine zemlju napusti oko 15.000 stanovnika, a oko 130.000 godišnje promeni mesto boravka – na interne migracije češće se odlučuju žene, starosti oko 33 godine. Strategija za podsticanje rađanja, koja je doneta 2008. godine, ostala je mrtvo slovo na papiru zbog Svetske ekonomske krize. Sve su to razlozi zbog kojih je Vlada Srbije formirala Savet za populacionu politiku, na čijem čelu je premijer Aleksandar Vučić, istakla je ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku dr Slavica Đukić Dejanović.

Otvarajući naučnu konferenciju u SANU pod nazivom „Ka boljoj demografskoj budućnosti Srbije”, ona je najavila da će Strategija za podsticanje rađanja ove godine biti revidirana i da će se baviti još i migracijama i aktivnim starenjem. Ona je podsetila da je u sklopu aktivnih mera za povećanje rađanja, RFZO potpisao ugovor sa pet državnih i 11 privatnih klinika za vantelesnu oplodnju, a planirano je da se ove godine obavi 4.300 veštačkih oplodnji. U ovoj godini počeće realizacija četiri pilot-projekta podsticanja rađanja, koju će biti u skladu sa potrebama mladih parova u različitim delovima Srbije.

– U Beogradu smo ustanovili da majke dosta vremena izgube dok dete odvedu u vrtić ili školu, pa će se raditi na tome da dete predaju asistentima na pragu kuće koji će ih voditi i vraćati organizovanim prevozom. Na jugu Srbije ćemo podsticati proizvodnju i pokušati da ekonomski ojačamo porodicu, kako bi se odlučila na rađanje. Posebne mere predviđene su za Vojvodinu i centralnu Srbiju. Uz to, ove godine ćemo detaljno analizirati kako može da se uskladi roditeljstvo i posao i podsećati poslodavce na zakonske mogućnosti kliznog radnog vremena i rada od kuće, koje koristi izuzetno mali procenat zaposlenih roditelja – naglasila je dr Đukić Dejanović. 

Predsednik SANU Vladimir Kostić je upozorio da je udeo visokoobrazovanih koji odlaze iz zemlje 11 puta veći nego sedamdesetih godina i ocenio da Srbija izvozi sopstvenu budućnost. 

– Demografski problem u Srbiji je problem svih problema i svi drugi proističu iz njega. Od početka milenijuma izgubili smo više od pola miliona ljudi. Pri tome migracioni aspekt nije toliko dominantan, jer se od 1930. godine u Srbiji rađa manje dece nego što je potrebno za prostu reprodukciju. Materinstvo je odloženo, ali za to ne treba optuživati žene, za to su krivi brojni društveni, socijalni i političko-istorijski faktori – objasnio je Kostić.

Predsednik SANU je dodao da ne treba gajiti iluziju da se demografski problem može rešiti brzo i lako – ukoliko se sada sprovedu najbolje mere, efekat se može osetiti tek za deceniju. „Međutim, ako sada ne radimo ništa, onda ćemo za nekoliko godina da se čudimo šta nas je snašlo, što nema mladih, nema pesme u Srbiji, što nema ko da plaća penzije”, naglasio je Kostić i dodao da je u okviru SANU konačno formiran Odbor za naučnu i umetničku dijasporu.

– Ne treba gajiti iluzije da će se vratiti oni koji su započeli karijere u inostranstvu, ali nama je cilj da uspostavimo jače veze sa njima – zaključio je predsednik SANU.

Direktorka Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka dr Mirjana Rašević podsetila je da podaci izvedeni iz poslednjeg popisa stanovništva govore da je 30 odsto žena između 30 i 34 godine bez dece, a u Beogradu čak 43 odsto. U skici za portret tridesetogodišnjakinje bez dece nalazi se žena srpske nacionalnosti, koja ima visoko ili više obrazovanje, ne živi u braku ili vanbračnoj zajednici i živi u gradu.

– U proseku, najviše rađaju žene bez osnovne škole, skoro 2,5 dece, a najmanje visokoobrazovane žene, 1,37. Najveći natalitet u Srbiji imaju Romkinje, Muslimanke, Albanke, Vlahinje, Slovakinje, pa tek onda Srpkinje i Hrvatice – rekla je dr Mirjana Rašević.

Istražujući razloge zbog kojih žene sve kasnije odlaze u porodilište u razvijenim zemljama, demografi su došli do zaključka da tome kumuje produženo školovanje žena, želja za materijalnim dobrima i napredovanjem u karijeri, težnja ka uživanju u životu i povećano ulaganje u svoj identitet, zaključila je direktorka Centra za demografska istraživanja.