Vučić: Neće biti vanrednih parlamentarnih izbora

Vanrednih parlamentarnih izbora neće biti, jer nema razloga za to, rekao je premijer Aleksandar Vučić i time stavio tačku na višemesečno nagađanje i iščekivanje da kaže hoćemo li uz predsednika u aprilu birati i poslanike. Njegova odluka, sudeći po reakcijama, nije nikoga iznenadila, ali dok je opozicija komentariše kao Vučićev strah od gubitka vlasti, analitičari tvrde da se rukovodio državnim, a ne ličnim i partijskim interesima.

Priča o mogućem vanrednom glasanju za novi sastav Skupštine Srbije postala je aktuelna krajem prošle godine, a prostor za nagađanje stvorio je Aleksandar Vučić, koji, sve do danas, nije isključivao takvu mogućnost, govoreći da ima razloga i „za” i „protiv”, te da će pažljivo izvagati sve i u dogovoru sa koalicionim partnerima doneti odluku. Svi njegovi koalicioni partneri, i oni sa zajedničke izborne liste i sa liste SPS-JS, tvrdili su da su vanredni izbori nepotrebni, da postoji stabilna većina. Opozicija je, međutim, tražila i vanredne izbore.

Sudeći po Vučićevoj izjavi, vlada koju je on sastavio prošle godine, sa nekim drugim premijerom, radiće do 2020. godine, kada će, kako je premijer rekao, biti održani redovni parlamentarni izbori. On je kazao i da će predsednički izbori biti održani 2022. godine, dakle u redovnom terminu, i dodao: „Baš onako kako se to odigrava u svim stabilnim evropskim demokratijama, tako će da bude i u Srbiji.”

Objašnjavajući svoju odluku, Vučić je rekao: „Srbija je stabilna demokratija, stabilna zemlja, vrlo stabilna ekonomija, kojoj je potreban rast, ozbiljnost i odgovornost, a ima i stabilnu većinu koja funkcioniše u parlamentu.” Istakao je da uvažava sve aktere na političkoj sceni, posebno svoje partnere, koji dobro razumeju državu, njene potrebe i obaveze, te da je razmotrio njihovu ideju za održavanje istovremenih parlamentarnih i predsedničkih izbora, ali da, ipak, smatra da ne postoje razlozi za parlamentarne izbore u ovom trenutku.

Istakavši da je Srbija prošla najteži period u kojem je bilo više vanrednih parlamentarnih izbora, jer je bilo neophodno proveriti podršku reformama, Vučić je rekao: „Neophodna je bila podrška reformama u teškim trenucima kad sprovodite mere fiskalne konsolidacije, da vidite da su ljudi sa vama, da su razumeli zašto to radite. Jer niko normalan ne misli da će sticati popularnost ako sprovodi teške mere ili fiskalnu konsolidaciju.”

Vučićeva odluka sigurno je najviše obradovala Ivicu Dačića, lidera SPS-a, koji sve vreme tvrdi da su parlamentarni izbori nepotrebni, dok su ostali koalicioni partneri menjali stav. Tako je, na primer, Dragan Marković Palma, lider JS-a, bio sve do pre nekoliko dana protiv vanrednih izbora, a onda ih je tražio. Za razliku od Vučićevih koalicionih partnera, većina opozicionara je stalno tražila vanredne izbore, ali ih, kako su nam rekli, njegova odluka nije iznenadila.

Dragan Šutanovac, lider DS-a, kaže za „Politiku” da nije iznenađen: „Mislim da je dvojac Vučić–Nikolić shvatio da je za njih izuzetno veliki rizik da idu na parlamentarne i predsedničke izbore i da su zato sklopili dogovor da bi, po svaku cenu, osvojili predsedničke izbore. Za mene je to očekivano, iako je DS priželjkivao i parlamentarne izbore, kako bismo dobili kvalitetan skupštinski sastav, a ne da nam pola parlamenta budu preletači, kako je sada.”

I za SDS je Vučićeva odluka očekivana, a Konstantin Samofalov kaže da se „Vučić sve vreme rukovodi samo željom da se sačuva vlast, on o državi uopšte ne misli.”

„U tom smislu, da je opozicija izašla sa jednim kandidatom, on bi verovatno raspisao i vanredne parlamentarne izbore, kako bi obezbedio sinergiju predsedničkih i parlamentarnih izbora. Pošto opozicija ide sa dva, a možda i sa tri kandidata, procenio je da nema potrebe za vanredne parlamentarne izbore. Međutim, sve ove njegove kalkulacije govore o strahu od gubitka izbora.”

Za Boška Obradovića, lidera Dveri, Vučićeva odluka je, „sama po sebi, dokaz paničnog straha od gubitka izbora, jer mu je jasno da rejting njegove stranke rapidno pada i da gubi uporište u narodu.” Obradović dodaje: „On je upregao svu energiju da koncentriše svu vlast u svojim rukama, kao što je činio Tadić, zato će i proći kao Tadić u kratkom periodu.”

I za pokret Dosta je bilo, Vučićeva odluka je očekivana, a DJB u saopštenju navodi: „Vučić beži od izbora zato što mu je cilj da spusti izlaznost da bi sebi obezbedio šanse na izborima. Podrška mu je od aprila pala sa oko 40 odsto na svega 30 odsto i ne može da pobedi ukoliko bi izlaznost na izborima bila velika.” DJB je zahtevao od premijera da podnese ostavku, jer „Srbija ne sme da bude talac ambicija jednog čoveka i njegovog straha od gubitka vlasti”.

Nije iznenađen ni Vojislav Šešelj, lider SRS-a, mada bi, kako kaže, voleo da je bilo vanrednih izbora, jer je ubeđen da bi SRS osvojio više poslaničkih mandata. Šešelj kaže da ne zna zašto je Vučić ovako odlučio i dodaje da on i nije mogao „svojom voljom da zakaže parlamentarne izbore, to radi predsednik republike na obrazložen predlog vlade, ako nema Tominu saglasnost, onda ništa od toga”. Lider SRS-a ističe da bi za Vučića bilo dobro da ih je raspisao, a, „ako sledeće godine zajedno sa beogradskim budu i parlamentarni, pitanje je kakva će situacija biti i kakve će mogućnosti imati”.

Lider LDP-a Čedomir Jovanović ocenio je da „odluku o neodržavanju vanrednih izbora prati čitav niz pitanja koja ostaju bez odgovora, ili se na njih, po pravilu, daju pogrešni odgovori”. Jovanović je kazao da se LDP nije plašio izbora, već je smatrao da je svaki parlament osuđen na neuspeh ukoliko se do njega stiže kroz manipulisanje društvom koje ima pravo na istinu.

Politički analitičar Dragomir Anđelković ocenio je da je Vučić stvari sagledao sa stanovišta države, iako bi izbori bili u interesu njegove stranke i vladajućeg bloka, jer bi lična popularnost premijera povukla taj blok i donela više mesta u parlamentu. Anđelković je istakao da je za Srbiju dobro da se parlamentarni izbori ne održavaju baš svake godine, a „ne postoji nijedan razlog unutrašnje prirode za vanredne izbore, presudio je racionalan račun”.

Sličnog stava je i Vladimir Vuletić, sociolog, koji je ocenio da suštinskih razloga za vanredne parlamentarne izbore nema s obzirom na to da će i predsednički pokazati kakvo je većinsko raspoloženje građana. Vuletić smatra i da je dobro što neće biti vanrednih parlamentarnih izbora, jer bi „sve stalo u narednih šest meseci, to bi bilo izgubljeno vreme za ekonomski razvoj zemlje”.

Maja Gojković raspisala lokalne izbore u pet opština za 23. april

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković raspisala je lokalne izbore u Zaječaru, Vrbasu, Odžacima, Kovinu i Kosjeriću za 23. april.

Hoće li tada biti održani i predsednički, još se ne zna, a poslednji rok da ih Gojkovićeva raspiše jeste 2. mart. Aleksandar Vučić nije precizirao kada će biti održani predsednički izbori.