Šta za Srbiju znači stabilnost

Stabilnost je politička vrednost koja u svakom posebnom kontekstu ima različito značenje. U Libiji, Iraku ili Siriji stabilnost će biti okončanje krvoprolića. U Rumuniji ovih dana, u Makedoniji nedavno, to je vraćanje procesa rešavanja problema sa ulica i trgova u institucije sistema. Terorizam i subverzivno vršljanje stranih agentura uveli su mnoge zemlje u zonu nestabilnosti. U Švajcarskoj, koja ne poznaje remetilačko dejstvo unutrašnjih razlika niti spoljašnje pretnje, pojam stabilnosti lociran je u ekonomskoj sferi i procenjuje se pogledom na berzanske indekse.

Šta za Srbiju znači stabilnost i zbog čega je ta reč u središtu politike premijera Vučića?

Posle mnogo godina stalnih ratova, razaranja, ljudskih gubitaka, nasilnih preseljenja i dubokih ožiljaka na duši naroda, Srbiji je potreban predah. Potreban joj je diskontinuitet sa košmarnom istorijom i stvaranje preduslova za sasvim drugačiju budućnost. Ni jedan element koji nam je istorija ostavila u nasledstvo nije komforna tačka za novi početak. Predah je neophodan da bismo je sami stvorili. To je smisao stabilnosti koji je značajan za Srbiju.

Usud Balkana određen je nadmetanjem imperijalnih, etničkih, verskih i kulturnih identiteta za prevlast u geografskom prostoru. Bitka se odigrava u koncentričnim krugovima. Najveći radijus pripada nosiocima civilizacijskih polova, kako bi to rekli filozofi istorije od Špenglera i Tojnbija do Fukujame. Najmanji krug pripada njihovom regionalnom odrazu koji osećamo svakodnevno i na sopstvenoj koži, kao što je to ovih dana slučaj sa uznemirujućom političkom kampanjom Bakira Izetbegovića, inicijativama za prisajedinjenje Kosova Albaniji ili slučajem kanonizacije Alojzija Stepinca, koji potvrđuje da se prošlost ovde teško zatvara. Za Srbiju stabilnost pre svega znači rešavanje ovog zahtevnog algoritma.

Karakteristika spoljne politike naše zemlje već četiri godine je ponuđeni detant i saradnja sa zemljama u neposrednom okruženju. Odnosi s Mađarskom postali su uzor dobrosusedstva. Pre dve godine Srbija, Bugarska i Rumunija u Krajovi su inicirale unapređenje međusobne saradnje s ciljem da se bolje promovišu ,,ekonomski, socijalni i politički interesi tri zemlje”. Premijer je izložio inicijativu za Zapadni Balkan kojom bi se ostvarila veća ekonomska integracija zemalja koje pripadaju ovome regionu. Ovakva politika usmerena je na kreiranje ,,logike budućnosti", a istovremeno je važan geopolitički ventil u regionalnoj poziciji Srbije i faktor njene stabilnosti.

Na čemu se zasniva geopolitički žiroskop današnje srpske politike? Osim prepoznatljivih argumenata vojne moći, oličenih u tradicionalnim supersilama, pojavljuje se novi vid međunarodnog prestiža. Rastući ekonomski džinovi osvajaju svet u prostoru koji nije pokriven radarima armijskih stratega. Deng Sjaoping i Eisuke Sakakibara, poznat kao ,,mister Jen", gurui su koncepcije nacionalne ekonomije koja je istovremeno garant suvereniteta i tiha strategija dominacije. Na svom novom početku Srbija danas precizno određuje politiku prema Vašingtonu, Briselu i Moskvi kako bi se uvažio svaki aspekt potvrđivanja značaja ove zemlje za stabilnost i prosperitet Zapadnog Balkana. Sa ništa manje pažljivosti uspostavlja se privredna saradnja s ekonomskim gigantima sa različitih geografskih i političkih krajeva sveta. Investicije podstiču interes investitora da Srbija bude politički i bezbednosno stabilna i sigurna zemlja.

Uspeh jedne politike zavisi od sinergije građana i vlade. Tokom dramatičnih ciklusa u kojima je Srbija iskusila različite političke koncepcije i sagledala koji su njihovi ishodi, sazrela je moć autonomnog procenjivanja sa kojim idejama, programima i ljudima se društvo urušava ili stagnira, a sa kojima ostvaruje svoje potencijale i donosi opštu dobrobit. Upravo zbog toga je za nastavak razvoja od najveće važnosti da stabilnost zemlje ne bude narušena naginjanjem na jednu stranu. Nepromišljenim, navijačkim ili marionetskim priklanjanjem jednom političkom polu izgubili bismo kredibilitet na drugoj strani. To sebi ne dopuštaju ni države koje koje imaju formacijske obaveze, kao što je slučaj sa Orbanovom Mađarskom koja je članica Evropske unije.

Ako je nemirna voda prigodna metafora za međunarodnu političku scenu našeg doba, onda je svakako politika s pouzdanim žiroskopom i sopstvenom navigacijom, bez naginjanja broda, kriterijum za izbor prvog čoveka na srpskom pramcu.

Direktor Zavoda za izdavanje udžbenika