Trampovih 40 dana

Prvog marta se navršava 40 dana od kako je Donald Tramp predsednik SAD. Tokom ovog perioda, on je svakodnevno bio u vestima dana. Ovde, u Vašingtonu, Tramp i njegove aktivnosti su u glavnom fokusu tri glavna nacionalna dnevnika, „Njujork tajmsa”, „Vašington posta” i „Volstrit džornala”. Njegove odluke, izjave i kretanje takođe su, gotovo iz sata u sat, pokrivale glavne kablovske informativne mreže kao što su Si-En-En, Foks i Si-En-Bi-Si, kao i tri tradicionalne TV stanice sa zabavnim programima, Ej-Bi-Si, Si-Bi-Es i En-Bi-Si.

Posle dakle 40 dana Trampovog predsednikovanja, mogu da kažem da su politički establišment i mediji – još u stanju šoka! Establišment ne samo zbog Trampove šokantne pobede u novembru, već i zbog Trampovih imenovanja za kabinet i izbora drugih saradnika, njegovih uredbi kao i stalnih tvrdnji da su vodeći mediji „neprijatelji naroda”.

Liberalni mediji su uzvratili učestalim napadima na Trampovu ličnost, na njegove izabranike, njegovu politiku pa čak i na poslovne aktivnosti članova porodice. Ti napadi su ne samo očekivana kritika konzervativnih programa i političkih poteza, već glavni liberalni listovi objavljuju i kolumne u kojima se spekuliše o Trampovom mentalnom zdravlju i podobnosti da bude na položaju. S druge strane, uprkos svemu tome, preovlađujuće raspoloženje u javnosti je na strani predsednika.

U pohodu na Trampa medijima su se pridružili preostali senatori i kongresmeni demokrata. Njihov plan za izbornu 2018. (biraju se Predstavnički dom i trećina sastava Senata), izgleda da je suprotstavljanje republikancima i Trampu prilikom svakog glasanja, potvrđivanja svakog imenovanog funkcionera i o svakom pitanju bez obzira da li za to ima razloga ili ne.

Tri glavne teme koje uskoro dospevaju na dnevni red Kongresa biće Trampovi predlozi za zamenu Obaminog sistema zdravstvenog osiguranja (,,Obameker”), velika rekonstrukcija federalnog poreskog sistema i popuna jednog upražnjenog mesta u Vrhovnom sudu. Zasad je poznat predlog Bele kuće za novog sudiju, dok se o reformama zdravstvenog i poreskog sistema samo spekuliše.

Vodeći mediji izuzetnu pažnju posvećuju i Trampovim obećanjima iz izborne kampanje. Na veb-sajtu „Vašington posta” postavljen je i „semafor Trampovih obećanja”, gde stoji da ih je kao kandidat dao „više od 280”, od čega se na „semaforu” prati odabranih 60. Treba međutim biti fer i podsetiti da je „Post” na sličan način pratio i „40 kampanjskih obećanja” koje je tokom svoje dve izborne trke dao i Barak Obama, mada sa manje publiciteta i fanfara.

Neki politički mudraci ovde smatraju da su neke od nacionalnih podela rezultat činjenice da je Tramp postao predsednik zahvaljujući pobedi u elektorskom koledžu, dok je, nasuprot tome, Hilari Klinton u ukupnom broju osvojenih glasova imala prednost od tri miliona, što znači da je veći broj birača naklonjen demokratama.

Treba međutim imati u vidu da u novembru republikanci nisu osvojili samo Belu kuću, već i većine u oba kongresna doma, a povrh toga njihovi su guverneri u 33 od 50 saveznih država i imaju većinu u 32 lokalne skupštine, što znači da imaju kontrolu kako na federalnom nivou, tako i u većini država.

Tramp i njegova partija su ovim potvrdili da mogu da pobede na izborima. Sada, pak, treba da pokažu da mogu uspešno da vladaju.

_{Direktor u globalnoj konsultantskoj kući Berkley Research Group u Vašingtonu}