Na birou rada 2.881 lekar

Srbija se približava broju od 3.000 nezaposlenih svršenih studenata medicine, što je svojevrsni istorijskom maksimum: Nacionalnoj službi zapošljavanja(NSZ) do kraja januara prijavio se 2.881.

Broj nezaposlenih lekara prethodnih godina „vrteo” se između 2.200 i 2.400. U februaru 2013. bilo ih je 2184, a godinu dana kasnije 2442. Najnovije brojke potvrđuju trend rasta broja nezaposlenih, tako da je sada spisak duži za više od 400 imena u poređenju sa 2014. godinom.

Ovakvi podaci aktuelizuju priču o potrebi da se preispita upisna politika na medicinske fakultete. I ove godine upisaće se oko 1.500 budućih lekara, pa mnogi tvrde da nastavljamo sa masovnom proizvodnjom ovog kadra za – izvoz.

Prema podacima NSZ koji su dostavljeni „Politici” među nezaposlenima je i 98 specijalista neke grane medicine (u Beogradu 58). Specijalisti prvo zaposlenje čekaju najduže tri godine.

Dr Meho Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, apeluje na nezaposlene lekare da imaju još malo strpljenja, jer je u prethodnih dve godine povučeno nekoliko poteza da se ubrizga „sveža krv” u zdravstvene ustanove.

– Trudimo se da stvorimo novu generaciju lekara specijalista, da premostimo krater nastao zbog zabrane upućivanja lekara na specijalizaciju. Samo u prethodne dve godine odobrili smo specijalizacije za 4.460 lekara, a još 712 razmatraćemo do kraja marta. Takođe, za dve godine zaposlili smo 3.464 zdravstvena radnika, od kojih je oko 1.800 lekara, koji u kratkom roku dobijaju specijalizacije. Pratimo broj specijalista pred penzijom i pravimo kadrovske planove, kombinujući podatke od Instituta za javno zdravlje „Batut” i saznanja sa terena, da nam se ne bi dogodilo da negde nemamo dovoljno obučenih lekara – kaže dr Mahmutović, tvrdeći da nijednog zaposlenja nije bilo bez konkursa.

Državni sekretar poručuje da je za ovu godinu predviđeno zapošljavanje 2.500 zdravstvenih radnika, a tim tempom će se nastaviti i 2018.

Prof. dr Petar Bulat, prodekan za nastavu na Medicinskom fakultetu u Beogradu, ubeđen je da evidencija NZS ne odgovara realnom stanju. Siguran je, kaže, da su na popisu i oni koji su napustili Srbiju, ali se nisu odjavili sa evidencije NSZ.

– Tvrdim i da se od vremena kada je sam diplomirao na medicinskom fakultetu 1986. nije mnogo toga bitno promenilo: na prvi posao čekalo se u proseku dve godine, s tim što su lekari do posla dolazili brže od svojih koleginica – podseća dr Bulat.

On smatra da nema razloga da se preispita upisna politika na medicinske fakultete, jer nemamo višak lekara, niti ih školujemo za inostranstvo.

– Medicinu u Srbiji svake godine završi između 1.000 i 1.100 studenata. Prema mojoj računici, u zdravstvu radi 33.000 lekara, od toga 28.500 u državnom sektoru, deo radi u privatnim ordinacijama i bolnicama, određeni broj se zaposli u farmaceutskim kompanijama. Ima i onih koji se nikada ne bave medicinom. Prema podacima Lekarske komore, svake godine 900 lekara uzme ispisnicu i odlazi na rad van Srbije, tako da kada se podvuče crta, nemamo višak lekara – kaže dr Bulat.

On ukazuje i daje stanovništvo Srbije među najstarijima u Evropi i da će nam ubuduće biti potreban veliki broj lekara, jer ostarela populacija ima povećane zahteve za zdravstvenom negom i uslugom.

Prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu kaže da nema podatke koliko Srbiju košta školovanje jednog lekara, jer je to složena matematika.

Pojedine zemlje su pak to pedantno izračunale: šestogodišnje osnovne studije lekara koštaju prema podacima Medicinskog fakulteta u Ljubljani koštaju 56.600 evra, a specijalizacija prema podacima Lekarske komore Slovenije još 326.500 evra. Amerikanci procenjuju da školovanje lekara do diplome košta 250.000 dolara, pa ako uvezu samo 1.000 diplomiranih stručnjaka u čije školovanje nisu uložili ni dolar, za njih je to profit od 250 miliona dolara.

Prof. dr Miljko Ristić, naš kardiohirurg koji je u intervju datom „Politici” pre dve godine ustalasao javnost tvrdnjom da sa medicinskih fakulteta izlaze loše obučeni kadrovi, i danas u izjavi za naš list poručuje da treba smanjiti broj studenata koji se svake godine upisuju na medicinske fakultete.

– Srbija bukvalno školuje lekare i druge profesije za bogate zemlje. Samo za godinu dana iz KCS-a je 70 lekara i sestara napustilo našu ustanovu i i otišlo u Saudijsku Arabiju, Nemačku, Švajcarsku i druge zemlje – navodi podatak iz perioda kada je bio na čelu Kliničkog centra Srbije.

On opisuje i apsurdnu situaciju, zbog koje se našao na meti državnog revizora: zbog povećanog broja lečenih i operisanih pacijenata, kao direktor KCS iz meseca u mesec pisao je sve veći broj prekovremenih sati, od 20.000 stiglo se do 70.000, jer nije bilo dovoljno lekara, a postoji zabrana da se zaposle novi.

– Nisam mogao da zaposlim stotinu lekara i smanjim broj prekovremenih sati, jer jedino vladina komisija može da odobri otvaranje novih radnih mesta. Pisao sam zahteve, a dozvolu za zaposlenje novih dobijao sam „na kašičicu”– kaže dr Ristić.

Dr Milica Nikolić Urošević, zastupnik Udruženja za zaštitu prava lekara opšte medicine, navodi da u domovima zdravlja trenutno nedostaje oko 800 lekara ako se poštuje kriterijum koji je propisalo resorno ministarstvo – da na 1.600 pacijenata treba da bude zaposlen jedan lekar opšte medicine.

– Podatak ministarstva o velikom broju zaposlenih novih lekara ne odslikava pravo stanje, jer oni su posao dobili u bolnicama i kliničkim centrima, a ne u domovima zdravlja, gde su lekari na „prvoj liniji”. U primarnom sektoru je mali broj novozaposlenih, a čak i kada dobijemo pojačanje, novi lekar se vrlo brzo upućuje na specijalizaciju, i to čak i iz grana medicine, na primer, iz hirurgije ili interne medicine, koje su u domu zdravlja nepotrebne – ukazuje dr Nikolić Urošević.