Mešanjem sorti ugrozili izvoz srpske maline

Interesovanje kupaca za srpsku malinu najniže je u poslednjih nekoliko godina. Cena smrznutog voća trenutno je niža od otkupne u svežem stanju, a izvoz koji je Srbiji prošle godine doneo prihod od 248 miliona dolara evra već neko vreme stagnira.

Kao jedan od razloga za pad prodaje stručnjaci navode to što su pojedini izvoznici uhvaćeni da su sorte „vilamet” i „miker” (koje čine 90 odsto naše proizvodnje) mešali sa „polkom” i „polanom” koje su daleko slabijeg kvaliteta. To je rađeno zbog slabijeg roda kvalitetnijih i skupljih sorti, što je izazvalo nezadovoljstvo kod kupaca u Evropi. Događalo se da zbog prevare vrate nazad čitave kontingente ovog voća.  

Predstavnik Privredne komore Srbije Veljko Jovanović nedavno je upozorio da će ova godina biti nepovoljna za Srbiju što se cene malina tiče. Ništa bolje prognoze nemaju ni poznavaoci ovog tržišta koje je kontaktirala „Politika”. Kao glavni razlog izvesno niže otkupne cene, u odnosu na prošlogodišnju, stručnjaci navode nekontrolisanu proizvodnju ovog voća čiji su zasadi prošireni bukvalno na celu Srbiju.

– Malina je dobrim delom prodata, ali tradicionalni kupci sporije preuzimaju ugovorene količine. Uglavnom zbog pada kvaliteta isporuka koje dolaze iz Srbije. To može da bude problem jer je poznato da je naša malina uvek bila većinski vrhunska – kaže sagovornik „Politike” koji je želeo da ostane anoniman. U trci za dobrom zaradom malina je, dodaje, sađena poslednjih nekoliko godina tamo gde nikada ranije nije – u Vojvodini, Stigu čak i u okolini Beograda. U krajevima u kojima agroekološki uslovi ne dozvoljavaju uzgoj maline najboljeg kvaliteta. Pri tom, veliki otkupljivači su prošle godine odlično plaćali čak i loš kvalitet, što je sada napravilo problem jer se hladnjačari teško oslobađaju prošlogodišnjih viškova.

U Srbiju je prošle godine, iz razloga koje navode stručnjaci, vraćeno čak 360 tona smrznute maline namenjene stranim tržištima. Kako navode u Ministarstvu poljoprivrede isporuke su vraćane uglavnom zbog lošeg kvaliteta i nečistoća, prisustva primesa i lišća u kontingentima voća. Spekulisalo se i da je problem nastao i zbog viška pesticida u malinama, ali u Ministarstvu poljoprivrede to demantuju. 

– Sve pošiljke su kontrolisane na granici, a izveštaji laboratorija pokazuju da u uzorcima ovog voća nije bilo viška ostataka pesticida – tvrde u Ministarstvu poljoprivrede. Među 24 sporne pošiljke ovog voća, saznajemo, bila je i jedna u kojoj je utvrđen „noro” virus, koji je poslednjih godinu i po dana ozbiljna pretnja ne samo domaćim već i svim drugim proizvođačima ovog voća. Evropska unija, podsećamo, već godinu i po dana iz predostrožnosti kontroliše svaki deseti kamion malina poreklom iz Srbije. To otežava i produžava transport, a delimično i poskupljuje krajnji proizvod.

– U kraćem periodu prošle godine čak je kontrolisana svaka isporuka. Ali „noro” virus i vraćanje pošiljki trenutno nisu najveći problem naših proizvođača već to što se malina slabije preuzima iz naših hladnjača – smatra naš sagovornik.

Srbija godišnje proizvede od 80.000 do 110.000 tona maline i izvozi je uglavnom smrznutu, što je tradicija već više od 40 godina i što bi što pre moralo da se promeni. Prosečna prošlogodišnja krajnja cena ovog voća bila je 215 do 220 dinara. Stabilizaciji tržišta moglo bi da doprinese jedino to što su i drugi veliki svetski proizvođači (Čile i Poljska) imali problema sa ekstremnim vremenskim uslovima, što će sigurno doprineti smanjenju proizvodnje ovog voća.