Kojim putem ide Evropa

„Ne treba ljude uveravati da možemo da skinemo zvezde sa neba, kad smo u stanju samo da nabavimo teleskop.” Tom skeptičnom porukom, Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije (EK), otvorio je ove sedmice višemesečnu debatu evropskih institucija i građanstva o poželjnom profilu Evrope do 2025. godine.

Povod EK da najavi široku diskusiju o „putevima jedinstva EU od 27 članica” jeste obeležavanje 60 godina od osnivanja Evropske ekonomske zajednice (prapretka današnje Evropske unije), zakazano za 25. mart u Rimu.

Junkerovo izlaganje o budućim evropskim putevima – uobličeno u takozvanoj Beloj knjizi – koju je u sredu predstavio u Evropskom parlamentu, predsednika EK zamalo je koštalo otkaza, prenosi italijanska „Republika”.

Naime, uoči istupanja u kome je prvi put ponudio varijantu razvoja Evrope u koncentričnim krugovima, sa daleko širim ovlašćenjima nacionalnih vlada i parlamenata od današnjih, Junker se suočio sa direktivom, navodi ugledni italijanski dnevnik.

Naime, nemačka kancelarka Angela Merkel i holandski premijer Mark Rute zahtevali su od Junkera da odloži objavljivanje „Bele knjige” nakon izbora u te dve zemlje. Holandija već 15. marta, a Nemačka početkom septembra izlaze na neizvesne izbore u čijoj predizbornoj kampanji već sada značajnu popularnost stiču protivnici statusa kvo.

Uprkos izričite želje kancelarke koja je predsednika EK lane u više navrata proglašavala „sastavnim članom evropskih problema”, Junker nije popustio.

Prema navodima „Republike”, Junker je Merkelovoj poručio da će ili dobiti priliku da izloži svoje viđenje budućnosti Evrope ili će podneti ostavku.

Protivnici Junkerovog istupanja ustuknuli su nakon dojave iz Brisela da bi se u slučaju Junkerove ostavke – u krajnje nezgodan predizborni čas – među kandidatima za njegovog naslednika (2019. godine) mogao naći i mađarski premijer Viktor Orban, prenosi portal „Juroaktiv”.

Junkerov kabinet u Briselu je smesta i energično demantovao navode „Republike” o mogućoj ostavci predsednika Evropske komisije „u sledeće četiri sedmice”. Koliko prošle sedmice, bivši premijer Luksemburga ponovio je (izjavu koju je dao po izboru 2014) da se neće po drugi put kandidovati za funkciju predsednika EK.

Solo prodorom – a nakon koškanja sa protivnicima čija postizborna politička budućnost u ovom trenutku nije sasvim izvesna – Junker je izložio pet mogućih evropskih puteva unije 27 u budućnost, insistirajući da nijedna od staza ne podrazumeva promenu postojećih povelja. Pre početka obećanih širokih evropskih diskusija – u kojima, po Junkerovim rečima, treba da učestvuje ovog puta i građanstvo – Junker je upozorio da Evropa ne može više da žmuri pred sopstvenim krizama koje se neće rešiti neprekidnim „šamaranjem Brisela” zbog onog što u familiji ne ide: od migrantske krize, energetske zavisnosti, visoke nezaposlenosti mladih, bankarskih dugova...

„Nismo ponudili samo jedan mogući evropski put u budućnost zato što bi svi odmah skočili da pucaju na njega”, naglasio je Junker uoči predstavljanja „Pet puteva”.

Kvintet mogućih staza evropskih staza „a la Junker” tako obuhvata: sve isto kao do sada; ništa zajedničko osim evropskog tržišta; Evropa „a la kart” kao zajednica koncentričnih krugova; zbijanje oko manjeg broja tema gde se može postići više i brže zajedno; opcija Ferhfštat (nazvana po bivšem belgijskom premijeru) koja zagovara još čvršće sveopšte integracije unutar cele EU.

Da li će Evropski savet prihvatiti Junkerov predlog za evropsku diskusiju o budućnosti EU do 2025. godine kao svoj zvanični dokument biće jasnije već sledeće sedmice. Junkerova „bela knjiga” za sada je jedini dokument u najavi za obeležavanje 60. godina EEZ.

U međuvremenu, nemački ministar inostranih poslova Zigmar Gabrijel i njegov francuski kolega Žan-Mari Ajro pozdravili su Junkerovu „belu knjigu” u zajedničkom saopštenju u kome upozoravaju na brojne pretnje kojima je EU izložena uz zalaganje za ono što Berlin i Pariz zajednički zovu „Evropa u više brzina”, prenosi Rojters.

Sa one strane Atlantika, posmatrači u Junkerovom razastiranju pet budućih puteva zajednice u egzistencijalnoj krizi, vide sistemsku slabost Evropske komisije.

„Pet scenarija otkriva dve velike slabosti EK. Sa jedne strane izgleda da je EK izgubila svaki autoritet i ambiciju da postavi kako ona vidi budućnost EU. Sa druge strane, pet scenarija ukazuju na potpuno odsustvo strategije u EU”, ocenjuje američka fondacija Karnegi u tekstu „EU je izgubila pravac”.

Uoči sezone nepredvidivih izbora u Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj, zvanični Brisel nema jedinstvenu viziju budućnosti zajednice, samo skicu njenih pet mogućih, međusobno isključivih puteva. Diskusija o beloj knjizi” treba da bude zaokružena do Nove godine. Ko će koga i kuda tada voditi u Evropi, velika je zagonetka.