Radi i ćuti

Ide na četiri točka i može na lizing – donedavno nije bilo teško da se odgovori na ovu pitalicu. Ali, koja to roba, po istom principu, ide daleko bolje na srpskom tržištu? Evo pomoći i odgovora: hoda na dve noge. Poznato je da se na lizing može da nabavi auto, mašina, sredstva za proizvodnju, pa čak i nekretnine. A da se ljudi mogu nabaviti na lizing nije se baš mnogo znalo dok nije počelo.

A počelo je tako što su američki menadžeri, analizirajući veliki uspon japanske ekonomije (s krajnjim ciljem da sve što je dobro primene i kod sebe) došli do saznanja da je u Japanu uobičajena praksa iznajmljivanja radnika jedne kompanije drugoj na određeni period, u zavisnosti od potreba tih istih kompanija. Recept se pokazao kao uspešan. Ovaj izum se brzo raširio po svetu, pa je tako stigao i u Evropu i na Balkan.

Privremeno zapošljavanje radnika, po ugovoru, na određeno vreme, alternativni staffing je u porastu u svetu. i na ovaj način se više ne angažuje samo niskokvalifikovana radna snaga već i stručnjaci inženjeri, dizajneri, programeri, knjigovođe... A glavni razlog je da bi se povećala produktivnost radne snage koja uz sve to neće da potražuje, zahteva i buni se.

U Evropskoj uniji prvo je bio problem s Poljacima koji dugo lično nisu mogli da se zaposle nigde u EU a potom i s radnicima iz Rumunije i Bugarske. Pojedinačno radnici iz tih zemalja teško mogu da se zaposle u EU, ali firme iz Rumunije i Bugarske mogu da konkurišu za poslove u EU, uglavnom kao podizvođači... I tu je otkrivena „rupa”. Kako to funkcioniše izgleda ovako:

Kompanija iz Nemačke angažuje specijalizovanu firmu iz Nemačke da joj na lizing nađe radnike,  po cena sata od oko 8 evra. Ta firma zatim angažuje firmu iz Rumunije ili Bugarske kao pod-podizvođača i plaća joj radnika 5 evra na sat. Ova rumunska ili bugarska firma prihvata posao, šalje radnike u Nemačku i plaća ih 3 evra na sat... I sve je po zakonu!

U Hrvatskoj je u poslednjih deset godina registrovano više od 60 agencija za privremeno zapošljavanje i ustupanje radnika poslodavcima na određeno vreme. Prema Zakonu o radu trebalo bi da imaju ista prava kao i stalno zaposleni radnici, ali u praksi su rasprostranjene zloupotrebe i eksploatacija, tako da su ovi radnici, na čijim leđima se bogate i agencije i poslodavci, sami pretvaraju u „stvar” ili „broj”.

U Bosni i Hercegovini, o iznajmljivanju radnika na lizing sve se više govori, a i malo se zna. Iako je bilo slučajeva da agencije iznajmljuju radnike, najčešće u bankama, koje su u većini slučajeva strane, u Bosni i Hercegovini, za takvo zapošljavanje nema zakonskog uporišta, ali ni veće javne polemike o radničkim pravima, koja su ugroženi takvom praksom. Rad na lizing u Crnoj Gori ne postoji, ali samo terminološki, jer je u upotrebi izraz – ustupanje radnika, što ovaj vid radnog angažmana ne čini povoljnijim za radnike, čak i u okolnostima kada se ne može reći da je zakon na bilo koji način prekršen.