Jugoslavija veći problem od Bliskog istoka

„Zaboravite Kinu i Bliski istok, bivša Jugoslavija bi tek mogla da izraste u Trampovu prvu spoljnopolitičku glavobolju.” Tako u najnovijoj analizi britanski list „Gardijan” u prvi plan kao globalno iskušenje postavlja nerešene balkanske sporove i moguća žarišta. Koliko je verovatno da Donalda Trampa i njegovu administraciju glava zaista pre zaboli zbog Kosova ili BiH nego zbog konflikta s ekonomskim rivalom kakav je Kina, bliskoistočnih ratova i podela, ali i odnosa s EU, latinoameričkim zemljama, pa i situacije u Ukrajini ili Baltiku?

„Albansko i srpsko pitanje nije završeno na Balkanu, to je odnos Izraela i Palestine u Evropi”, citira „Gardijan” reči Albanca Belgzima Kamberija, borca za ljudska prava. U istom članku navodi se i konstatacija kongresmena Dejne Rorabahera da „Makedonija nije zemlja”, ukazuje se na voz sa srpskim simbolima upućen ka Kosovu, referendum u RS i odluku bosanskih Srba da bojkotuju Sarajevo zbog zahteva za reviziju presude MSP u Hagu, sukob vlasti i opozicije u Crnoj Gori... Citiran je i neimenovani zapadni diplomata „s iskustvom u regionu”, koji kaže da postoji samo jedan potencijalni pokrovitelj za promenu aktuelnih balkanskih granica – Rusija.

Da su poruke ovog, ali i sličnih članaka, zapravo „zahtev Trampu da ne pomišlja da odustane od Balkana, te da mora da spreči bilo kakav ozbiljniji uticaj Rusije, ali i Kine”, uveren je Aleksandar Mitić, predsednik Centra za strateške alternative.

„Pažljivo sam analizirao bujicu tekstova o ’pretnji ratom na Balkanu’ u vodećim zapadnim medijima u poslednjih desetak dana – od ’Njujork tajmsa’, preko ’Gardijana’, do ’Ekonomista’ i ’Dojče velea’. Po istom kalupu ponavlja se priča o tome da je ’balkansko bure baruta’ ponovo pred eksplozijom jer Rusija koristi ’vakuum’, koji je navodno nastao zbog nedoumica oko balkanske politike Donalda Trampa, da preko Srbije i RS destabilizuje region i ugrozi interese NATO saveznika i protektorata”, ističe Mitić.

Dodaje i da, prema tim tumačenjima, „Dodik samo što nije napravio Donbas od RS, ’srpsko-ruski voz’ za Kosovsku Mitrovicu se tretira kao provokacija nalik probnom lansiranju nuklearnih raketa Pjongjanga, a Moskva svrgava režim u Crnoj Gori dok migovima za ’dominaciju balkanskim nebom’ sprema Srbiju”.

Na pitanje da li je osnovan strah dela javnosti na Zapadu da bi Rusija mogla da inicira promene granice u regionu, Dragan Đukanović, iz Centra za spoljnu politiku, odgovara da takva bojazan nije opravdana, ali i da je Balkan još trusno područje. Za naš list on navodi da je i pre pet ili deset godina „bilo priča o nedovršenom poslu u ovom regionu, i o izazovima stabilnosti i bezbednosti i njegovoj spremnosti za evropske i atlantske integracije”. Đukanović podseća da se oduvek govorilo i o uticajima vanbalkanskih aktera na prostoru nekadašnje SFRJ.

„A Rusija je još od polovine protekle decenije preokrenula situaciju u odnosu na ono vreme kada je u velikoj meri sledila zapadnu politiku prema Jugoslaviji, devedesetih godina prošlog veka. Taj uticaj krenuo je iz sfere energetike, preko ekonomije, da bi sada bio u sferi pokušaja da se proširi u politici, i oblastima poput kulture, prosvete, nauke... Što je sve legitimno kad je reč o jednoj velikoj zemlji. Taj uticaj objektivno raste, a to je nemoguće ne primetiti”, kaže Đukanović.

Aleksandar Mitić veruje da se pravi izvori tenzija u analizama, poput „Gardijanove”, ipak prikrivaju. Nigde se, kako navodi, „ne spominje da Bakir Izetbegović zahtevom za revizijom tužbe u Hagu ponovo potpaljuje krizu u BiH, ni da opozicija u Crnoj Gori bojkotuje rad skupštine dok Milo Đukanović odbija da raspiše referendum o NATO”.

„A nema ni naznaka da Edi Rama ohrabruje Albance u Prištini da odbiju formiranje ZSO, dok ’Tiranskom platformom’ urušava suverenitet Makedonije. O ustaškim spomenicima u Hrvatskoj da i ne govorimo”, navodi Mitić.

Dragan Đukanović ne veruje da će u neko dogledno vreme doći do promena na Balkanu, jer taj prostor nije prioritet nove američke administracije. Podseća da je sličnu poruku o jednoj vrsti kontinuiteta politike Vašingtona, nedavno uputio i Metju Palmer, dok je u svojstvu direktora Kancelarije za Jugoistočnu Evropu u Stejt departmentu boravio u poseti Beogradu.

„A kad je reč o javnosti, činjenica je da je Zapad učestvovao u stvaranju ’arhitekture’ našeg područja kakva je aktuelna danas. I njima je jasno da sve stvari nisu potpuno završene. I dok se potpuno ne normalizuju odnosi između tih država i entiteta, oni će otvarati tu temu. Dok se bar jedno od tih pitanja ne reši, možemo očekivati da se to smatra glavoboljom”, zaključuje Đukanović.