Popodnevni kratki programi – nova usluga u vrtićima

Akcioni plan razvoja i unapređenja predškolskog obrazovanja u Beogradu do 2021. godine usvojen je na sednici Saveta za prava deteta u Starom dvoru kojoj je predsedavao Siniša Mali, gradonačelnik i predsednik saveta. On je kazao da je usvojen plan rada saveta za 2017. godinu i akcioni za naredne četiri, kojima se predviđaju koraci unapređenja položaja i prava dece.

Proširenje kapaciteta predškolskih ustanova, poboljšanje kvaliteta rada sa mališanima, usavršavanje vaspitača, veće uključivanje roditelja i dece iz osetljivih grupa i socijalno ugroženih porodica neki su od poteza koji će, smatra gradonačelnik, rezultirati boljim uslovima za odrastanje i obrazovanje mališana u beogradskim vrtićima.

Prestonica je prva lokalna samouprava koja, od sada i zvanično, ima akcioni plan razvoja predškolstva. To znači da sad u praksi može da sprovede Strategiju razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, usvojenu još 2012.

Šta grad novousvojenim dokumentom dobija u naredne četiri godine i koji su ciljevi postavljeni do kraja ove, za „Politiku” otkriva Danijela Marković, sekretar Saveta za prava deteta.

– Do 2021. prestonica će dobiti demografsku projekciju broja dece u gradu Beogradu za narednih 25 godina, škole roditeljstva i savetovališta za roditelje dece iz osetljivih grupa. Biće izrađen priručnik za lakše uključivanje roditelja u predškolsko vaspitanje i obrazovanje. U vrtićima će se uvesti kratki programi za decu, dvosatni, trosatni i poludnevni, na osnovu potreba porodica i mališana. U njima bi mogla da učestvuju deca koja iz različitih razloga nisu uključena u predškolski sistem, što je veoma važno – naglašava Markovićeva.

Pojašnjava da mališani upisani u predškolske ustanove uglavnom oko 13 ili 14 časova odlaze kući. Ima njihovih vršnjaka koji ne idu u vrtić jer na primer mama ili tata nisu zaposleni, ali bi roditelji mogli da ih dovedu u predškolsku ustanovu posle podne na dva, tri sata ili u poludnevni program.

– Time bi se iskoristili postojeći prostorni i kadrovski kapaciteti, a bio bi veći obuhvat dece uključujući i onu koja spadaju u prioritete, ali su na listi čekanja za mesto u obdaništu. Ovi programi biće nova vrsta usluge koju planiramo da uvedemo do kraja godine u skladu sa potrebama porodica sa decom i primereno dečjem uzrastu. Sad izrađujemo ekonomsku cenu koju ćemo ponuditi resornom ministarstvu. A razvijamo i programe za mališane čiji roditelji rade popodne – najavljuje Markovićeva, inače rukovodilac tima stručnjaka koji su izradili akcioni plan razvoja predškolstva u gradu.

Taj dokument predviđa i uspostavljanje takozvanog model centra na nivou grada u kome će se praviti novi programi za decu, a vaspitači obučavati za rad. Planira se i formiranje gradskog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, što će, najzad, omogućiti gradskoj prosvetnoj vlasti da prati usavršavanje vaspitača koje inače finansira.

– Povećanje obuhvata dece iz osetljivih grupa, ulaganje u kvalitetniju opremu i didaktičke materijale, unapređivanje znanja i kompetencija vaspitača i stručnih saradnika u radu sa decom takođe su među najznačajnijim tačkama akcionog plana baziranog na tri osnovne komponente. To su 1) pravednost i inkluzija, 2) kvalitet i 3) efikasnost – pojašnjava Markovićeva, napominjući da su u izradi ovog operativnog dokumenta učestvovali vaspitači, direktori, stručni saradnici svih 17 predškolskih ustanova Beograda, ali i predstavnici udruženja vaspitača, medicinskih sestara, privatnih predškolskih ustanova, stručnjaci Unicefa, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja...

Cilj ovog dokumenta je, ukazuje naša sagovornica, da se predškolsko vaspitanje i obrazovanje u Beogradu unapredi u skladu sa nacionalnim i lokalnim potrebama kako bi se obezbedili što kvalitetniji rani razvoj i dobrobit dece i njihovih porodica. Ovaj plan deo je programa politika za decu Beograda, koji će biti usvojen na narednoj sednici Saveta prava deteta grada.

Zacrtani ciljevi do kraja ove godine

– Akcioni plan unapređenja predškolstva u prestonici prvo će se razraditi u svim opštinama da bi se videle potrebe porodica i dece.

– Adaptiraće se prostor u školama, ustanovama kulture, javnim ustanovama, gde god postoje uslovi da se usele predškolske ustanove.

– Uradiće se analiza pravednosti upisa u sistemu, na nivou grada i na nivou pojedinačnih predškolskih ustanova, da bi se uredila gradska politika u domenu društvene podrške deci u ranom razvoju i predškolskom uzrastu i porodicama u kojima žive.

– Uvođenje pilot projekta novog modela inkluzivnog obrazovanja u dve predškolske ustanove u gradu uz pomoć resornog ministarstva i Unicefa.

– Izradiće se i nova metodologija na osnovu koje će se unaprediti upis dece, to jest novi pravilnik.