Tonu akcije Dojče banke

Akcije nemačke Dojče banke pale su za čak šest odsto po otvaranju Frankfurtske berze, samo nekoliko sati pošto je banka najavila dokapitalizaciju putem emisije novih akcija. Akcije su u 9.10 po Griniču pale za 5,9 odsto na 18,01 evro, čime je banka postala najveći gubitaš u okviru indeksa DAX koji obuhvata vodeće nemačke kompanije, preneo je juče Tanjug vest agencije Frans pres.

Najava dokapitalizacije je, kako ocenjuje AFP, veliki zaokret u politici te banke, pošto je generalni direktor banke Džon Krajan do sada insistirao da takav potez neće biti potreban. „Očekujemo da će se veliki akcionari priključiti dokapitalizaciji. Okruženje deluje dovoljno stabilno”, napisao je analitičar Ingo Fromen iz banke LBBW.

Dojče banka je za 2016. godinu prijavila neto gubitak od 1,4 milijarde evra, nakon što je, u dogovoru sa američkim vlastima, pristala na kaznu u visini od sedam milijardi dolara zbog svoje uloge u hipotekarnoj krizi.

Kad je u septembru nemačka štampa objavila da je Dojče banka u krizi, da su njene akcije mnogo pale, a da je kancelarka Angela Merkel odbila zahtev da je spasava državnim parama, Boško Živković, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, izjavio je za „Politiku” da je reč o „najvećoj evropskoj komercijalnoj banci, sistemski važnoj, tako da se promene kod takvih banaka odražavaju na ceo globalni bankarski sistem, a najveće posledice mogle bi da budu po bankarski sektor EU”.

 – Najgori mogući scenario je da opet izbije bankarska kriza u evrozoni. Verovatnoća da se tako nešto dogodi je velika, jer su i italijanski i grčki bankarski sistemi u lošem stanju – kazao je Živković.

Prema njegovim rečima, posledice dešavanja sa Dojče bankom na srpski bankarski sistem mogu biti dvojake.

– Prva mogućnost je da dođe do povlačenja kapitala uloženog u naš sistem. To bi promenilo postojeći trend rasta odobrenih kredita, što bi dovelo u pitanje nastavak rasta srpske privrede. Druga pretnja je da kriza DB smanji konjunkturu u Evropskoj uniji. Ako bi se kriza razvila u širim razmerama, ona bi usporila rast u EU, a time i dalji rast našeg izvoza na to za nas glavno tržite, kao pokretača oporavka srpske privrede.

Živkovićev kolega Đorđe Đukić ubeđen je da teškoće Dojče banke neće imati posledice po bankarski sistem u Srbiji i njenu privredu. On smatra da se neće povećati kamate u Srbiji zbog krize Dojče banke, niti će se smanjiti odobravanje kredita zdravim klijentima. Pre svega zato što u Srbiji preovlađuju strane banke koje nisu vezane za ovu nemačku banku, a maticama deset najvećih banaka koje posluju u našoj zemlji ne preti opasnost od manjka kapitala.

Prema rečima Nenada Gujaničića, analitičara kompanije „Vajzbroker”, uobičajeno je kad banka dokapitalizacijom treba da pokrije velike gubitke da vrednost njenih akcija pada, jer će nakon dokapitalizacije banka imati veći broj akcija, pa nije logično da njihova tržišna vrednost ostane ista.

Gujaničić smatra da izbijanje bankarske krize u EU ne treba isključiti, ali to nema mnogo veze sa aktuelnom situacijom u DB. Uzrok takvog scenarija pre svega može biti stanje italijanske privrede, u kojoj je skoncentrisana gotovo polovina loših kredita evrozone. Okidač za eventualne finansijske poteškoće banaka mogao bi doći s političkog terena, s obzirom na to da se u bliskoj budućnosti održavaju izbori u Holandiji i Francuskoj.