Značaj Čovićevog pisma MSP-u

Međunarodni sud pravde će uskoro, najverovatnije kroz nekoliko dana, saopštiti da li je Sakib Softić kao legitimni zastupnik Bosne i Hercegovine podneo zahtev za reviziju presude donete 2007. godine u sporu sa Srbijom.

Kako za „Politiku” objašnjava profesor Milenko Kreća, koji je 23 godine bio član sudskog veća Suda pravde u Hagu, odluka o legitimitetu Softića biće doneta na neformalnoj sednici suda na kojoj će biti razmotreni argumenti jedne i druge strane.

 „Razumno je pretpostaviti da će konstatovati da se nisu stekli uslovi predviđeni statutom MSP-a za pokretanje postupka. Da je sud postupao u skladu sa nekom  uobičajenom procedurom, samo na osnovu činjenice da Predsedništvo kao kolektivni šef države nije pokrenulo zahtev za reviziju, imao bi osnov da odbije zahtev. Doduše, ne znamo šta je u svom pismu rekao Izetbegović, kaže profesor Kreća. On ističe da je vrlo bitno i to šta je u svom odgovoru sudu, koji je tražio od članova Predsedništva da se izjasne o legitimitetu Softića, napisao Dragan Čović, hrvatski član ovog tela. Po dejtonskom ustavu BiH, koji je i dalje nepromenjen, Predsedništvo donosi odluke konsenzusom, ali se po ustavu mogu donositi i većinom glasova ukoliko nema saglasnosti. Teorijski gledano, kad bi se Čović složio sa Izetbegovićem da treba pokrenuti reviziju možda bi i postojala mogućnost da sud uvaži to kao odluku Predsedništva.

Naime, u članu 5 ustava stoji da će „Predsedništvo nastojati da usvoji odluke putem konsenzusa”, te da „odluke mogu usvojiti dva člana ukoliko svi pokušaji da se dostigne konsenzus ne uspeju”.

Sadržaji pisma koji su sudu uputili Mladen Ivanić, Alija Izetbegović i Dragan Čović nisu objavljeni, mada se može pretpostaviti kakav je njihov sadržaj. Prema pisanju „Dnevnog avaza”, Čović je u svom odgovoru sudu napisao da Predsedništvo BiH kao kolektivni organ nije razmatralo niti odlučivalo o sadržaju pisma koje je Sud pravde uputio članovima ovog tela, te da nije utvrdilo nikakav zajednički stav, pa ga on stoga ne može ni dostaviti.

Da MSP-u nije jasna situacija, kako kaže profesor Kreća, proizilazi i iz činjenice da nije posle podnošenja zahteva automatski predmet uvrstio u listu slučajeva kao što to obično radi kada je sve pravno jasno.

Statut suda predviđa, a tako su se i ponašale sve države koje su tražile reviziju do sada, da nadležni organ te zemlje obavesti sud o imenovanju agenta koji će je predstavljati u procesu revizije. To je, recimo, učinila i Jugoslavija 2004. tražeći reviziju presude u predmetu BiH protiv Jugoslavije iz 1996. godine. Zahtev je potpisao tadašnji ministar spoljnih poslova Goran Svilanović imenujući kao agente profesora Tibora Varadija i pravnog savetnika MSP-a Vladimira Đerića kao poseban predmet u skladu sa statutom suda.